Позивамо вас на Књижевно вече уваженог српског писца Тихомира Барбуловића из Данске, на којој ће бити представљене две његове књиге „Пипер, сведок једне епохе“ и „Поред туђег плота“.

Књижевно вече ће се одржати у четвртак 17. септембра 2026. године у 19 сати, у просторијама Матице исељеника и Срба у региону, у Београду, ул. Вука Караџића 8, први спрат (угао са Кнез Михаиловом улицом)
Током књижевне вечери ће говорити писац Миодраг Јакшић, председник Матице исељеника и Срба у региону и аутор Тихомир Барбуловић.
Тихомир Барбуловић
Рођен у Неготину, у Србији. Дипломирао је на Факултету организационих наука, Универзитета у Београду. Више од три деценије живи и ради у Хилероду, у Данској. Као новинар од 2002. писао је за Франкфуртске Вести, најтиражнији дневни лист у дијаспори на српском језику. Такође, из Данске, као новинар-сарадник извештава за Радио Словољубве, радио Београдско – карловачке епархије. Радио је и као дописник-сарадник за РТС-сателитски програм. Био је активан у раду више српско – данских удружења и
дугогодишњи члан Организационог одбора Кроса РТС-а за Данску. У парохији СПЦ у Краљевини Данској је члан Одбора за културу и просвету „Свети Сава“ и активан члан парохијске заједнице. Био је један од оснивача Грађевинског одбора Српске црквене општине за Данску. Као члан Скупштине Матице исељеника Србије из Београда од 2004-2008.г. био је иницијатор и један од оснивача Српске допунске школе у Данској. Аматерски се бави фотографијом и објављује их у многим новинама и публикацијама. Имао је две изложбе фотографија у Копенхагену. Члан је Удружења новинара Србије. Објавио је књиге „Српске стазе у Скандинавији – прилози за историју српског исељеништва“(2018), „Пипер, сведок једне епохе“(2024) и „Поред туђег плота“ (2024).
Књига „Пипер, сведок једне епохе“, говори о Марку Милуновићу Пиперу, истакнутом српском политичком емигранту који је након ИИ светског рада живео у Шведској.
Аутор књиге је лично упознао овог витеза српске политичке емиграције и поноса свога рода Пипера, у последњим годинама његовог странствовања по туђим земљама, што га је и натерало да након Марковог упокојења и напише ову књигу како би тиме сачувао заборав о његовом сведочанству, али и о једном времену и о генерацији људи који су, далеко од Отаџбине носили Србију у себи и настојали да сачувају свој идентитет и своје памћење.
Јунак Барбуловићеве књиге је од ране младости био је ангажован у политичком и културном животу. Био је члан Социјалдемократске странке др Живка Топаловића, који је председавао на историјском Светосавском конгресу у селу Ба 1944. године. За време Другог светског рата био је официр на служби у Крајинском корпусу Краљевске војске у Отаџбини, под командом Велимира Пилетића. Марко је био командант Кладова и среза Кључког. По изласку из затвора ОЗНЕ, у коме је био заточен заједно са супругом, Марко и Симка напуштају Југославију. Преко Румуније емигрира у Аустрију, а затим у Шведску. Повремено је живео и у Шпанији.
Био је оснивач и 28 година главни и одговорни уредник листа Југословен. Објавио је више стотина чланака и других записа у многобројним гласилима дијаспоре као и светски познатим листовима Европе, Канаде, Америке и Аустралије. Објавио је двадесетак књига. Био је члан Удружења књижевника Србије. Међу првима је отпочео са јавним изношењем оптужби против немачких, аустријских и ватиканских врхова због разарања Југославије и крвопролића насталих након тога. Такву оптужбу и тужбу поднео је 1992. Међународном суду у Хагу, коју је доставио и Генералном секретару ОУН и на још 1500 најутицајнијих места у свету. Писао је протестна писма многим познатим и утицајним светским политичарима и тиме је доприносио стварању објективне слике о узроцима разарања бивше Југославије и о улози одговорних страна старна у сукобу. Помагао је цркве у Матици и расејању. А за помоћ изградње Храма Светог Саве у Београду, сасупругом Симком, понео је звање утемељача и „Великог добротвора храма”. Здушно је давао помоћ за обнову Светог манастира Хиландара као и за Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици.
Пипер је био и оснивач и председник задужбине «Др Живко и Милица Топаловић».
Књига описује Милуновићев животни пут, од његове ране младости, преко ратних и послератних дана, па до добијања политичког азила у Шведској, као и његов политички рад као истакнути социјалиста, прву посету Отаџбини након 62 године, протестна писма и још пуно нових интересантних сазнања о послератном времену ван домовине.
„Поред туђег плота“ је збирка песама чији је Барбуловић приређивач.
Збирка садржи Маркове песме а које је Барбуловић пронашао у делу његове писане заоставштине а која је по његовој жељи донета у наш српски манастир у Шведској и која ће једнога дана бити лепо сређена и бити део будуће манастирске библиотеке. У књизи су представљене 63 песме и писане су у периоду од 1946 до 1999. године.











