Поезија као трагање за смислом
О новој књизи поезије младе песникиње Вање Кесић “Када би гробови проговорили”, Неда Гаврић
Књига поезије „Када би гробови проговорили“ представља другу збирку младе ауторке Вање Кесић која, кроз осам тематских циклуса, покушава да обухвати различите стране живота – од пролазности и смисла постојања, преко личних поука и моралних вредности, па све до историјског памћења и љубави према завичају. Оно што се већ на први поглед може уочити јесте искрена потреба песникиње да кроз стихове подели своја размишљања о свету, људима и времену у којем живимо. У тој искрености лежи и главна снага ове збирке.
Већ сама насловна песма, „Када би гробови проговорили“, носи снажну и упечатљиву идеју. Песникиња полази од једне једноставне, али дубоке замисли – шта би било када би они који више нису међу нама могли да испричају своје приче. Кроз ту слику гробова који би сведочили о животима који су прошли, отвара се простор за размишљање о пролазности, о пропуштеним приликама и о стварима које у животу често схватимо тек када буде касно. Песма подсећа да људи понекад превише журе, брину о споредним стварима, а заборављају на љубав, дружење и једноставне радости живота. Та порука је јасна и разумљива, а управо у тој непосредности лежи њена вредност.
Један од важних токова који се провлачи кроз збирку јесте и мотив личног развоја и духовне снаге. Песма „Не гаси своју светлост“ делује као својеврсна порука охрабрења – не само читаоцу, већ и самој ауторки. Она позива на мудрост, на бирање правог друштва и на избегавање негативности које нас окружују. У стиховима се осећа жеља да се сачува унутрашња светлост, односно оно добро у човеку. Такав приступ поезији, у којем песма постаје и савет и подстрек, има посебну топлину. Читалац има утисак да разговара са неким ко искрено жели да подели животно искуство и подстакне друге да буду бољи.
Посебно место у збирци заузимају песме које се баве историјом и страдањем народа. У песмама као што су „Сенка победе“ и „Јасеновац“, ауторка се окреће темама из прошлости које и данас носе снажну емоционалну тежину. Она подсећа на страдања у ратовима, на жртве и борбу за слободу. Ови стихови показују да млада песникиња осећа потребу да чува сећање на историјске догађаје и да кроз поезију пренесе поштовање према онима који су страдали. Иако су ове теме тешке, приступ је искрен и обојен снажним осећајем саосећања и поштовања.
Поред историјских мотива, у збирци је присутна и снажна љубав према завичају. Песма „Републико Српска“ написана је у духу патриотске поезије. У њој се осећа понос, приврженост и жеља да се истакне значај домовине. Овакви стихови често настају из дубоке емоције припадности, а управо та емоција је оно што их чини искреним. Песникиња не покушава да компликује израз, већ једноставним речима показује колико јој значи земља у којој живи.
Још један занимљив мотив у збирци је сам животни пут човека. Песма „Корак по корак кроз живот“ прати развој од рођења до одрастања. Кроз једноставне и разумљиве слике, песникиња подсећа како сваки човек пролази кроз различите фазе живота – од беспомоћне бебе до особе која учи, ради и гради свој пут. У овим стиховима осећа се блага, готово нежна атмосфера. Песма подсећа на то да живот није један велики скок, већ низ малих корака.
Када се посматра целина збирке, може се приметити да је њена највећа вредност управо у искрености. Ово није поезија која покушава да буде претерано сложена или да се сакрије иза тешких речи. Напротив, ауторка се ослања на једноставан и разумљив израз. То понекад оставља утисак непосредности, као да су стихови настали из тренутка дубоког размишљања или снажне емоције.
Као млада ауторка, она показује храброст да пише о темама које је дотичу – од личних размишљања, преко моралних порука, до историјског памћења и љубави према народу и завичају. То је важан корак на сваком књижевном путу. Писање се временом мења, сазрева и постаје све сигурније, а ова збирка показује да ауторка већ има јасан унутрашњи порив да ствара.
Оно што посебно охрабрује јесте чињеница да се у стиховима осећа искрена жеља да се поезија користи као средство подсећања на праве вредности – љубав, пријатељство, знање, слободу и поштовање према прошлости. Такве теме су увек важне, без обзира на време у којем живимо.
Због тога се ова збирка може посматрати и као један корак у даљем развоју младе песникиње. У њој се већ назире њен глас, њене теме и њен начин размишљања. Са сваким новим стихом, са сваким новим рукописом, тај глас ће сигурно постајати још јаснији и снажнији.
На крају, књига поезије „Када би гробови проговорили“ није само збирка песама – она је и покушај једне младе ауторке да разуме живот, прошлост и свет око себе. Управо у том трагању лежи и њена лепота. Ако настави да пише са истом искреношћу и посвећеношћу, пред њом је сигурно још много песама и књига које ће тек доћи.
Неда Гаврић
књижевник и новинар
Бања Лука; март 2026. године
