ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА КОНКУРСА „РЕЧ И СМИСАО“ – КЊИЖЕВНОГ ЕСНАФА

Књижевни ЕСНАФ: Београд: 25.02.2026.

Конкурс за оригиналне рукописе у оквиру едиције Реч и смисао, који је Књижевни ЕСНАФ расписао са циљем подршке савременој српској књижевности, успешно је завршен 31. децембра 2025. године. На конкурс је пристигло 110 рукописа, што сведочи о великом интересовању аутора и поверењу које ова едиција ужива међу писцима различитих генерација и поетика.

Од укупног броја пристиглих радова, поједини рукописи нису могли бити узети у разматрање јер нису испуњавали основне пропозиције конкурса, пре свега у погледу формата, дужине или неопходне пратеће документације. Ипак, значајан број рукописа у потпуности је задовољио услове, те је жири посветио пуну пажњу њиховој књижевној вредности, оригиналности и уметничкој зрелости.

Након вишенедељног читања и разматрања, у ужи избор ушло је шест рукописа, који су се истакли својом аутентичношћу, језичком прецизношћу, кохерентношћу и уметничком снагом. То су:

Верица Тадић – ВАСКРСАВАЊЕ ВРЛИНЕ
Јасмина Савић – НОБ – КОКА
Марија Вуловић – ИСПОД
Милена Станојевић – ГЛЕДАЊЕ У МРАК
Ранко Павловић – ЗАДЕСНА СМРТ БИВШЕГ ВЛАСНИКА ХОТЕЛА ПАЛАС
Жељка Башановић Марковић – ПРИЧЕ ИСПОД МОНОКЛА

Од ових шест рукописа биће изабрана три победничка, а њихови аутори биће награђени бесплатном штампом и објављивањем књиге у едицији Реч и смисао, у издању Књижевног ЕСНАФ-а. Књиге ће бити штампане током 2026. године, а њихова прва јавна промоција биће одржана на Сајму књига у Београду у октобру 2026.

Сви аутори чији су рукописи били у широј конкуренцији, а задовољили су критеријуме конкурса, добиће понуду за објављивање у истој едицији, уз одређене повољности. О свим детаљима биће благовремено обавештени путем кореспонденције са техничком уредницом издавача.

Председница жирија, Александра Ђорђевић, доноси детаљан извештај о раду жирија, критеријумима селекције и образложењима одлука. Овом приликом објављујемо најважније информације које су од значаја за ауторе, водећи се начелом да рукописи морају бити слободни за даље конкурисање. Не желимо да ичији рад буде „заробљен“ – књижевност је простор слободе, независности и сталне доступности.

Одлуку жирија за три победничка рада објавићемо у уторак 03.03.2026.

Жири:
Председница: Александра Ђорђевић

Члан: Неда Гаврић

Члан: Небојша Крљар

Техничка уредница:

Светлана Живановић

Главни и одговорни уредник:

Илија Шаула

О КЊИЖЕВНОСТИ, КРИТЕРИЈУМИМА И ИЗБОРУ: РЕЧ ПРЕДСЕДНИЦЕ ЖИРИЈА

Александра Ђорђевић

Поштовани и драги писци и учесници конкурса, поштовани и драги подржаваоци и љубитељи лепоте и уметности, ми издвајамо шест рукописа које сматрамо најубедљивијим. Неко би можда волео да чује да су то и најбољи рукописи пристигли на конкурс, али ми се не усуђујемо да употребимо реч „најбољи“ у овом контексту. Објективно је нешто недоступно појединцу, а нас је четворо, тако да смо сигурно паметнији и објективнији узорак од појединца, а опет, спрам броја пристиглих рукописа, далеко малобројнији. У том смислу борба никад није равноправна, али је достојна човека.

Зашто баш ових шест дела? При конкурсима, сви писци, осим што су сестре и браћа по перу, уједно су и такмаци, тако да контекст конкурса аутоматски подразумева да се жири води системом елиминације. Такође морамо бити свесни тога да би одређени рукописи у идеалним условима, дакле ван конкурса, били разматрани као оно што јесу, целовита и уникатна дела која заслужују да буду осмотрена искључиво у контексту свог настајања. Међутим, у упоредном односу са другим делима, ми смо груписали она која су имала заједничке имениоце, било да је то тематски оквир, мотивска или жанровска опредељеност, или језички и стилски дијапазон и одлучили се за најјаче. У том смислу издвојила се струја дела која обрађују прошлост и нашу послератну стварност, потом изузетно маштовита дела са елементима надреалног и фантастике, постмодерна дела чија је осовина апсурд, неколицина прича за децу и младе, као и књижевна критика.

Надаље, важан критеријум елиминације била је сређеност рукописа. У случајевима кад су идејна и језичка иновативност биле толико упечатљиве, пренебрегавали смо правописну и граматичку некоректност, али таквих је рукописа било мало. Одређени број рукописа још увек је у развојној фази: или је тематски неусклађен, или структурално климав, или садржи повелики број почетничких грешака. Из љубави према ономе што радимо и поштовања према свима који су нам поверили свој труд и време, навешћу неколико проблематичних места.

Најпре, честа почетничка грешка јесте нагомилавање атрибута, а затим и комбиновање истих са компарацијом и метафорама. Било да је у питању пренаглашена декоративност или жеља да се верно предочи сцена, поједини текстови су преоптерећени и угушени сликама. Нпр. Ивица је споро прихватио чашу као кад сунце залази иза големих брда. Дакле, прилог споро већ нам даје одговор на питање како, а затим следи поређење. Овај пример сам измислила како бих дочарала проблематику, која је у реалности много израженија и екстремнија. Дакле, у овом контексту мање је више.

У текстовима који су по својој природи фиктивни, предност смо давали техници показивања (метафора, компарација итд.) у односу на технику казивања. Свакако смо тражили више од занатског умећа. Поједини текстови врло су елоквентно написани, али су нам се дојмили као претенциозни, на граници артизма и маниризма. У том погледу више смо ценили јасноћу израза и аутентичност емоције. Техничке пропусте смо при том занемаривали као мање значајне.

Дела која су се издвојила описаћу групно. Међу њима има лирске прозе, традиционалног приповедања, мултимодалности, знања, емоције, маште итд., а што је најважније тематског раста. Свесни да сваки рукопис кокетира са читалачким укусом и сензибилитетом чланова жирија, консултовали смо се, и сами различити, и дали све од себе да сваки рукопис третирамо као оно што јесте. Дакле, оцењивали смо у домену категорије не тражећи да се рукопис приклони нашим личним преференцијама. Нашим драгим писцима желимо плодан раст и много успеха у даљем стваралаштву.