Knjiga poezije “Tragovi u vremenu bez vremena” o. Branka Repaje
Otac Branko Repaja iz Kozarske Dubice je stekao diplomu master teologa 2014. godine na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Uža oblast istraživačkog rada mu je biblijsko i savremeno bogoslovlje. Objavio je zbirku poezije “Jabuka slobode”. Sav prihod od prodaje celokupna dva tiraža bio je usmeren u humanitarne svrhe. Pesnički uzori sveštenika Branka Repaje su Kočić, Šantić i Dučić, zbog njihove posvećenosti motivima slobode i otadžbine. Njegova poezija prožeta je pravoslavnom duhovnošću. Veliki uticaj imao je i Sergej Jesenjin. Zbirka poezije “Jabuka slobode” objavljena je u izdanju “Prosvjete” iz Kozarske Dubice, a pred čitaocima će se uskoro naći i nova knjiga poezije “Tragovi u vremenu bez vremena”.
Piše: Neda Gavrić
Glavni i odgovorni urednik
DUHOVNA BORBA U SAVREMENOM SVETU
Život u ovom burnom vremenu, prepunom izazova i neizvesnosti, često nas dovodi do pitanja šta nam je ostalo u rukama kada sve oko nas izgleda umetnuto u haos. Kako održati svoj duh, obnoviti veru i pronaći snagu da nastavimo dalje? U tim trenucima, nova knjiga poezije o. Branka Repaje postaje svetla tačka – jedinstvena sinteza duhovnosti, borbe i realnosti u srcu savremenog čoveka.
Njegove pesme nisu samo rimovane reči, već živi izrazi duše, molitve koje osvećuju, podsetnici da u najtamnijim vremenima možemo pronaći u sebi i u Bogu nepobedivu snagu. Teme kojima se bavi – vera, lična borba, unutrašnja duhovna snaga, ali i socijalna i nacionalna odgovornost – predstavljaju putokaze za sve one koji se bore sa svojim slabostima i izazovima života. Njegove pesme služe kao molitve u kojima se nalazi uteha, ohrabrenje i nada – da nema toga što ne možemo prevazići ako ostanemo verni svojim vrednostima.
Pesma “Izađi i bori se!” priziva na aktivnu borbu, ali i na mudrost da prvo pobedimo sebe. U njoj se poručuje da nije važna sila protivnika, već da je bitno da ustanemo i nastavimo, jer istinska pobeda nije u spoljašnjem svetu, već unutar nas. Njegove pesme kao što su “Vo vremja ovo…” i “Samo vi svoje, mi ćemo nekako!” prenose poruku da je život u ovim kriznim vremenima neizbežan, ali da duhovna snaga, vera i lični stav mogu preoblikovati „sudbinu“. One ohrabruju čitaoca da ostane veran svojim vrednostima, da ne gubi nadu i da aktivnim delovanjem i molitvom održava unutrašnji mir.
Jednostavan, ali snažan jezik njegove poezije dotaći će širu publiku, jer koristi jasne i sažete formulacije koje lako dopiru do srca. Stilski, on svojom ritmičko-rimskom strukturom pojačava efekat poruke, a poeziju stilizuje kao molitvu ili duhovnu meditaciju. Simboli poput svetlosti, borbe, krsta, unutrašnje svetlosti i trajanja pronalaze svoje mesto u njegovim stihovima, naglašavajući večnu borbu između dobra i zla, kao i potrebu za duhovnim napretkom.
Duhovna poezija o. Branka Repaje deluje kao katalizator unutrašnje transformacije, podsticaj za akciju u duhovnom i socijalnom smislu. Njegove poruke su u skladu sa hrišćanskim učenjem o ljubavi, milosrđu i borbi za pravdu. One pozivaju na rad na sebi, ljubav prema bližnjima i samospoznaju. Kao čitalac, osećam da njegove reči imaju sposobnost da vraćaju unutrašnju ravnotežu, podsećaju da nismo sami u svojoj borbi i da je Bog uz nas. Uvek i svagda.
Ova knjiga poezije je više od umetničkog izraza – to je duhovni vodič koji inspiriše, ohrabruje i podstiče u najtežim trenucima. Njegove pesme su most koji povezuje veru, ličnu odgovornost i socijalnu svest, pokazujući da je vera najjači zaštitnik i najbolji put ka svetlijoj budućnosti. U njoj se ogleda poruka da je unutrašnja svetlost naš najjači saveznik u borbi za bolji svet – zato što vera, ljubav i molitva nisu samo reči, već sile koje menjaju svet i nas same.
