“ТИШИНА ЦВЕТАЊА” МИЛЕ ЛИСИЦЕ
Разговарала: Неда Гаврић
Главни и одговорни уредник
Ваша нова књига „Тишина цветања“ је девета збирка хаику поезије. По чему се она разликује од претходних и шта је њена главна порука?
Моја нова књига „Тишина цветања“ представља својеврсну прекретницу у мом досадашњем стваралаштву, пошто се концептуално и тематски разликује од претходних осам збирки. Док су претходне књиге биле више усмерене на традиционални хаику и спољашњи опис природе, ова збирка доноси дубљи, интроспективнији фокус. У њој се фокус помера са пуког бележења тренутка на микрокосмос људске душе.
Главна порука књиге лежи у проналажењу мира и унутрашње хармоније у бучном свету који нас окружује. Она нас учи да, попут цвета који се отвара у потпуној тишини, човек треба да негује своје биће, проналазећи лепоту и снагу у једноставности, стрпљењу и тренуцима апсолутног мира.
Наслов књиге спаја два снажна симбола – тишину и цветање. Како је настао тај наслов и шта он представља за Вас?
Наслов „Тишина цветања” настао је као плод дугог посматрања природе и тренутка просветљења у којем сам схватио да се највећа чуда живота дешавају без иједне речи.Спој ова два симбола за мене представља суштину стварања и самог постојања. Цветање је процес који тражи време, стрпљење и дубоку повезаност са кореном. Оно се не дешава бучно, већ нечујно и ненаметљиво, а ипак мења изглед читавог света око себе. Овај наслов је мој лични подсетник да највредније ствари — попут љубави, уметности и духовног сазревања — расту у тишини, далеко од површне буке свакодневице.
До сада сте објавили шеснаест књига, од којих је девет хаику збирки. Шта Вас је толико привукло хаику форми да јој се изнова враћате?
Хаику форми ме изнова враћа њена невероватна способност да се у само три стиха и седамнаест слогова сажме читав космос. Иако сам објавио шеснаест књига у различитим жанровима, хаику за мене представља врхунац песничке дисциплине и духовне будности.
У свету који је преплављен вишком речи, информација и буке, хаику делује као лековити мелем. Ова форма од песника захтева апсолутно одбацивање свега сувишног. Нема места за кићени епитете, компликоване метафоре, патетику или субјективно паметна објашњења. Хаику тражи хируршку прецизност. Песник мора бити кадар да оголи мисао и емоцију до саме сржи, да је сведе на оно елементарно. На тај начин, кроз строги минимализам, парадоксално се постиже максималан емотивни и визуелни ефекат. То је врхунски занатски и духовни изазов: рећи све, а употребити тако мало.
Ваши хаику стихови преведени су и објављивани у значајним европским и светским хаику часописима. Колико Вам значи што читаоци различитих култура препознају Вашу поезију?
Чињеница да моји хаику стихови проналазе пут до читалаца на различитим меридијанима за мене има дубоко професионално и лично значење. Међународни преводи и објаве у светским часописима су најбоља потврда да поезија нема граница. Препознавање мог рада у другим културама доказује да сви делимо исту људску суштину. Хаику је огољен до сржи. Зато је он можда и најзахвалнија књижевна форма за превођење. Када се одбаци локални језички украс, остаје чиста слика и чиста емоција које свако разуме. Кроз међународне часописе ја не представљам само свој рад, већ и дух поднебља са којег долазим. То је суптилна веза у којој мој лични доживљај света постаје део светске књижевне баштине.
Књига је преведена и на енглески и арапски језик. Да ли сматрате да хаику, због своје сажетости, лакше прелази језичке и културне границе?
Да, апсолутно сматрам да хаику, управо због своје специфичне сажетости и ослањања на слике, лакше и брже прелази језичке и културне баријере од било које друге књижевне форме. Превод збирке на енглески и арапски језик то најбоље доказује.
До сад сам неке од хаику књига превео на десет страних језика и где год пошаљем радове добијем позитивне одговоре и коментаре што мени много значи.
Вишеструко сте награђивани за своје стваралаштво. Да ли су награде потврда да сте на добром путу или Вам је важнији однос са читаоцима?
Награде и однос са читаоцима су две потпуно различите, али за писца једнако важне врсте потврде. Ипак, ако морам да бирам шта има дубљи и трајнији смисао, то је без сумње жива реч и веза са читаоцима.
Признања која долазе од стручног жирија и колега писаца су важна на професионалном нивоу. Она су знак да струка вреднује ваш труд, дисциплину и занатско умеће. Награде доносе видљивост књизи и на неки начин јесу потврда да сте савладали форму, посебно у хаикуу где су критеријуми веома строги.
Однос са читаоцима је чиста емоција и крајњи циљ сваког писања. Поезија не живи на полицама са трофејима, већ у срцу онога ко је чита. Када ми читалац приђе и каже да га је мој хаику утешио, умирио или му отворио очи за лепоту неког обичног тренутка, то је тренутак у којем песма заиста оживи. Награде су потврда за оно што је урађено у прошлости, а читаоци и њихова реакција су инспирација и гориво за све оно што ћу тек написати. Без њих, књига би остала само скуп лепих, али усамљених речи.
Какву улогу су у настанку књиге имали издавач, рецензент, лектор и преводиоци? Колико је важно имати добар тим који прати песника?
Стварање књиге јесте усамљенички чин, али њено рађање је плод заједничког рада. Имати професионалан и посвећен тим који разуме песничку визију од пресудног је значаја, посебно када је у питању хаику, где и најмања измена може потпуно да промени смисао песме.
Рецензент је први објективни читалац и стручни водич. Његов задатак је да са дистанце сагледа целину, препозна кључне нити које повезују песме и својом анализом отвори врата будућим читаоцима за дубље разумевање збирке.
У хаику поезији, где се броји сваки слог и вага свака запета, улога лектора је хируршки прецизна. Лектор бди над чистоћом језика, пазећи да се кроз исправке не наруши она унутрашња, суптилна мелодија стиха.
Песник можда држи перо, али добар тим је тај који омогућава да тај тихи глас одјекне далеко и снажно. Без њих, „Тишина цветања” не би засијала у свом пуном сјају.
Тишина цветања“ је тек угледала светлост дана. Где ће публика прво моћи да је упозна и шта посетиоци могу да очекују од Ваших промоција?
Прва промоција књиге ће се одржати тек на јесен. У припреми је избор из девет књига хаику поезије, па чим избор угледа светло дана почеће и промоције књига.
У плану је и аудио књига избора која би требала бити завршена до краја године.
