Вече „Новосадских песникиња“ одржано је у петак, 16. октобра, у прелепом амбијенту Куће Милановића у Бањој Луци. Публика је уживала слушајући поезију се песникиња Јасне Миленовић и Сање Р. Петровић, а гости вечери били су Неда Гаврић, књижевница и новинарка, и Велимир Савић, књижевник.
Да Бањалучани искрено воле и поштују песничку реч, посведочила је и публика која је са пажњом и емоцијама пратила казивања „Новосадских песникиња“. У вечери испуњеној поезијом, музиком и љепотом изговорене речи, стихови су постали мост између песникиња и публике, а различити гласови слили су се у једну заједничку оду уметности.
Током вечери, уприличена је и видео пројекција по једне песме Јасне Миленовић и Сање Р. Петровић које је аудио и визуелно “овековечио” млади уметник из Брчког Дамир Мркљаевић у продукцији СТРИГОИ СТУДИО.
„Новосадске песникиње“ настале су у јуну 2022. године, на иницијативу песникиња Сање Р. Петровић и Јасне Миленовић. Од тада до данас, ова група израсла је у заједницу која окупља више од педесет ауторки различитих генерација, искустава и поетика.
Током четири године рада објавиле су једанаест заједничких електронских зборника, остављајући траг о времену у којем стварају, али и о пријатељству и заједништву које их повезује. Међу тим издањима посебно се издваја збирка „Срцозбор“, која самим именом сугерише сусрет различитих срца окупљених око љубави према речи, стиху и поезији.
Посебно место заузима и двојезична збирка „Прстохват душа / А Пинцх оф Соулс“, заједнички пројекат Јасне Миленовић, Јелене Стојсављевић, Сање Р. Петровић и Зорице Свирчев. Песме су објављене на српском језику и у енглеском преводу, чиме су ови лирски гласови постали доступни и ширем кругу читалаца.
У испреплетеним стиховима четири ауторке сусрећу се различита осећања, искуства и погледи на свет, али иста исконска потреба да се речју изрази оно што понекад остаје скривено у тишини.
Јер свака песма носи један глас. А када се ти гласови удруже, настаје хор различитих емоција, судбина и поетика, повезан заједничком вером у снагу писане речи.
Управо је тај хор одјекнуо и пред бањалучком публиком, подсећајући да поезија и данас има моћ да окупи, утеши, покрене и повеже људе. А када се стихови изговоре пред онима који су спремни да их чују, књижевно вече постаје више од сусрета са књигом — постаје сусрет душа.
