KAD SE RASEJANE USPOMENE PONOVO SRETNU
U Narodnoj biblioteci „Dr Đorđe Natošević” u Inđiji predstavljeno književno stvaralaštvo Slavice Srdić Pogrmilović
U Narodnoj biblioteci „Dr Đorđe Natošević” u Inđiji, 14. oktobra 2026. godine, održano je književno veče posvećeno stvaralaštvu Slavice Srdić Pogrmilović, povodom predstavljanja njene treće knjige „Rasejanje”. Susret sa čitaocima protekao je u znaku zavičajnih uspomena, porodičnih sećanja i snažnih emocija koje prate sudbine ljudi odvojenih od rodnih ognjišta. Iako je neposredan povod bila promocija nove knjige, veče je pružilo priliku da se sagleda i dosadašnji književni put autorke, obeležen delima „Neprebol” i „Zaveštanje”.
Za Slavicu Srdić Pogrmilović ovaj susret imao je posebno, duboko lično značenje. Upravo u Inđiji započelo je jedno od poglavlja porodičnog rasejanja, pa je povratak u ovaj grad, sada u ulozi književnice, predstavljao svojevrsno zatvaranje jednog životnog kruga. Mesto koje je nekada postalo deo porodične istorije ponovo je okupilo drage ljude, ovoga puta oko knjige u kojoj su mnoge slične sudbine dobile svoje trajno svedočanstvo.
Književno veče vodila je profesorka Nataša Kosanović, predsednica Zavičajnog društva „Đorđe Vojnović”, poznata po angažovanju u organizaciji kulturnih programa i očuvanju zavičajnog nasleđa na području opštine Inđija. Njeno učešće doprinelo je da predstavljanje knjige dobije širinu razgovora o književnosti, kulturi pamćenja i značaju negovanja tradicije.
Tri knjige Slavice Srdić Pogrmilović povezuje ista stvaralačka potreba — da se od zaborava sačuvaju ljudi, običaji, porodične priče i duhovno nasleđe zavičaja. „Neprebol”, njena prva knjiga, predstavlja hroniku izgubljenog zavičaja, ispisanu iz ličnog iskustva i sećanja na Liku, njene stanovnike, njihov svakodnevni život i istorijske okolnosti koje su mnoge porodice odvele daleko od rodnih domova.
U pesničkoj zbirci „Zaveštanje” autorka nastavlja da neguje iste vrednosti, ovoga puta kroz poetski izraz u kojem se prepliću ljubav prema precima, zavičajna osećanja i potreba da se duhovno nasleđe prenese budućim generacijama. Sam naslov ove knjige ukazuje na njenu suštinsku poruku: ono što smo nasledili ima svoju punu vrednost tek kada ga sačuvamo i predamo onima koji dolaze posle nas.
Treća knjiga, „Rasejanje”, proširuje taj književni horizont na sudbine ljudi koje su istorijske i životne okolnosti odvele na različite strane sveta. U njoj zavičaj prestaje da bude samo geografski prostor i postaje unutrašnja domovina koju čovek nosi sa sobom, bez obzira na udaljenost od mesta rođenja. Sećanja tako dobijaju ulogu nevidljivih veza među generacijama, a književnost postaje prostor u kojem se rasute porodične i ljudske priče ponovo susreću.
Posebno dirljiv trenutak večeri nastupio je kada je autorkina ćerka Mia Pogrmilović pročitala priču, ,,Dostojanstvo bez kvadrata” iz knjige „Rasejanje” . Njeno kazivanje izazvalo je snažne emocije i suze među prisutnima. Bio je to trenutak u kojem je književni tekst prevazišao granice napisane reči, a porodično pamćenje dobilo glas nove generacije. Upravo u takvim susretima knjige i života prepoznaje se vrednost stvaralaštva koje nastaje iz iskrene potrebe da ljudska iskustva ne ostanu nezabeležena.
Posebnu atmosferu programu dala je Izvorna grupa „Kordun”, koja je izvela tri stare melodije, podsećajući prisutne na zvuke nekadašnjeg zavičaja, tradiciju i običaje koji nastavljaju da žive i daleko od svog izvorišta. Pesma je tako postala prirodan nastavak književnog kazivanja, jer ono što reč sačuva u priči, narodna melodija često sačuva u osećanju.
Među prisutnima bili su članovi porodice, prijatelji, poznanici i poštovaoci autorkinog stvaralaštva. Njihovi susreti, razgovori i zagrljaji dali su promociji neposrednost i toplinu kakvu mogu imati samo okupljanja ljudi povezanih zajedničkim uspomenama. Za autorku, koja je tokom godina svoje knjige predstavljala čitaocima u različitim sredinama, inđijsko veče ostalo je posebno upravo zbog porodičnih veza i lične istorije koja je neodvojiva od teme njenog stvaralaštva.
Slavica Srdić Pogrmilović, rođena u ličkim Vrhovinama, svoj književni rad posvetila je očuvanju zavičajnog pamćenja i svedočanstava o ljudima čiji su životi obeleženi odlascima, razdvajanjima i trajnom vezanošću za rodni kraj. Njene knjige nisu samo zapisi o prošlosti, već i poziv da se razumeju sudbine onih koji su morali da grade nove živote, ne odričući se svojih korena.
U ranijem razgovoru za Književnu radionicu „Kordun”, koji je vodila Neda Gavrić, autorka je svoju potrebu za pisanjem objasnila željom da sačuva priče koje se više neće pripovedati na pragovima starih domova. Ta misao dobila je svoju živu potvrdu i u Inđiji, gde su se kroz književnost, pesmu i porodične susrete ponovo povezale uspomene koje vreme i udaljenost nisu uspeli da izbrišu.
Promocija knjige „Rasejanje” zato je bila više od uobičajenog književnog događaja. Postala je susret prošlosti i sadašnjosti, zavičaja i novog doma, onih koji pamte i onih kojima se pamćenje predaje. U njoj se ogledala jednostavna, ali dragocena istina: ljudi mogu biti rasejani po svetu, ali njihove priče ne moraju ostati rasute.
Književnost im pruža mogućnost da se ponovo okupe, makar između korica jedne knjige.
