Желимир Перић — чувар завичајних прича и човек који нитима традиције повезује генерације

Од обала Уне до везених мотива Подгрмеча и Поткозарја, од старих заната до дечјих сликовница — стваралаштво Желимира Перића представља трагање за вредностима које су обликовале Крајину и настојање да се оне сачувају од заборава и приближе новим генерацијама.

Завичај који се чува истраживањем и причом

Постоје људи који у старом везу виде много више од украса, у каменом споменику препознају трагове људских судбина, а у причама о реци, селу и давно заборављеним занатима проналазе драгоцена сведочанства о животу својих предака. За Желимира Перића, културног ствараоца, истраживача народне традиције и председника Удружења „Каструм на Уни“ из Новог Града, управо такви детаљи представљају полазиште за стваралаштво које повезује истраживање, писану реч и образовање најмлађих.

Његов стваралачки пут дубоко је повезан са Крајином, њеним људима, обичајима, природним лепотама и траговима прошлости сачуваним у камену, тканини и народном памћењу. Посебно место у његовом раду заузимају Подгрмеч и Поткозарје, крајеви богате историје, снажног народног духа и традиције која се генерацијама преносила са старијих на млађе.

За Перића завичај није само географски простор. То је жива ризница успомена, знања, обичаја и вештина, али и неисцрпан извор прича које заслужују да буду забележене и испричане. У старим предметима, народним мотивима, традиционалним занатима и локалним предањима он препознаје делове шире слике о томе ко смо, одакле долазимо и шта треба да оставимо онима који долазе после нас.

Његов рад зато не остаје само на прикупљању података и документовању прошлости. Он настоји да наслеђе учини разумљивим и блиским савременом човеку, а посебно деци, која тек откривају богатство краја у којем одрастају.

Када народна традиција постане књига

Теренска истраживања, прикупљање народних мотива, проучавање обичаја и традиционалних заната, као и издавачка делатност, чине важне делове Перићевог ангажмана.

Иза сваког забележеног мотива и сваке публикације налази се настојање да се сачува део културног памћења који би, без посвећеног рада, могао остати непознат будућим генерацијама.

Народна традиција често говори језиком који не препознајемо на први поглед. Један везени орнамент може открити осећај за лепоту и склад, али и сведочити о веровањима и симболици одређеног времена. Стари занат открива како се некада радило, стварало и живело. Камени надгробни споменик чува трагове историје, док прича о реци, млину или чамцу може да оживи читав један свет који полако нестаје из свакодневног искуства.

Перић препознаје значај управо таквих детаља. Они нису само остаци прошлости већ део културног идентитета који се може сачувати једино ако се истражује, документује и преноси даље.

Његове публикације зато имају двоструку вредност: чувају трагове народног стваралаштва и истовремено подстичу читаоце да пажљивије посматрају сопствено окружење, да постављају питања старијима и да у свакодневним предметима и обичајима препознају део сопственог наслеђа.

Вез — нит која спаја прошлост и будућност

Посебно место у Перићевом истраживачком раду заузима народни вез, један од најлепших и најпрепознатљивијих облика традиционалног народног стваралаштва.

Вез је много више од украса на тканини. У њему су сачувани трагови породичног наслеђа, знање о материјалима и бојама, осећај за композицију, али и симболика која се преносила са генерације на генерацију. Сваки мотив има своју форму, свака боја своје место, а начин израде сведочи о вештини, стрпљењу и искуству жена које су ову традицију чувале и развијале.

Управо због тога, очување народног веза захтева више од фотографисања старих радова или преписивања шема. Неопходно је забележити мотиве, описати начин њихове израде, истражити значење орнамената и боја и сачувати знање које се често преносило усменим путем и практичним показивањем.

Публикација „Шеме веза Подгрмеча и Поткозарја“ представља важан допринос том настојању. Кроз прикупљање и обраду више од 50 мотива, Перић документује део традиционалног стваралаштва овог подручја и доприноси очувању вештина које су некада биле саставни део живота многих домаћинстава.

Посебан значај има и публикација „Вез — нит који нас спаја“, која ускоро треба да изађе из штампе. У њој је народни вез обрађен систематичније, са посебним освртом на симболику орнамената, значење боја, начин израде и друге важне елементе ове традиционалне вештине.

Ова публикација настоји да вез представи не само као облик народне уметности већ и као сведочанство о начину живота, естетици и духовном свету људи који су га стварали.

Сам назив „Вез — нит који нас спаја“ носи снажну поруку. Нит која повезује делове тканине постаје симбол везе између генерација, прошлости и садашњости, породичног памћења и културног идентитета.

Јер, док год постоје људи који умеју да препознају, објасне и пренесу значење старог мотива, постоји и могућност да традиција настави да живи.

Прича са камена — трагови времена који не смеју нестати

Перићево интересовање за културно-историјско наслеђе обухвата и некрополе и старе надгробне споменике Подгрмеча и Поткозарја. Из тог настојања настала је публикација „Прича са камена“, посвећена документовању и очувању материјалних трагова прошлости и народног памћења.

Камен је тихи сведок времена. На њему су остали трагови људских судбина, веровања и обичаја, а пажљивим проучавањем могу се открити делови историје који нису увек забележени у писаним изворима.

Старе некрополе и надгробни споменици представљају драгоцен део културног наслеђа. Они сведоче о односима према животу и смрти, о начину обележавања гробова и о духовном свету људи који су живели на овим просторима.

Ипак, њихова вредност није увек довољно препозната. Време, природни утицаји и запостављање могу довести до тога да важни трагови прошлости нестану пре него што буду документовани.

„Прича са камена“ зато представља покушај да се тим сведочанствима посвети пажња коју заслужују и да се њихов значај приближи широј јавности.

Културно наслеђе не чине само велике грађевине и познати историјски догађаји. Његов важан део чине и скромни споменици, локална предања и трагови живота људи чија имена можда нису записана у историјским књигама, али су оставили неизбрисив траг у простору у којем су живели.

Патка са Уне — када завичај постане дечја авантура

Посебну топлину Перићевом стваралаштву даје рад намењен најмлађима. У његовим едукативним сликовницама историја, природа, традиција и локалне приче добијају облик близак дечјем свету — свету маште, радозналости, игре и откривања.

Сликовница „Патка са Уне“ кроз авантуре дивље патке упознаје децу са Новим Градом, његовим знаменитостима, историјом, традицијом и локалним причама.

Изабравши животињу као водича кроз завичај, Перић је створио приступ који омогућава деци да уче кроз причу и откривање. Град постаје место авантуре, знаменитости добијају ново значење, а локалне приче постају ближе најмлађим читаоцима.

На тај начин деца не упознају само место у којем живе већ постепено развијају осећај припадности и разумевање вредности сопственог завичаја.

Наставак овог серијала, сликовница „Патка са Уне — унска чаролија“, посвећен је природном и културном богатству реке Уне. Биљни и животињски свет, стари млинови, унске лађе, риболов и народна предања постају делови приче кроз коју деца откривају нераскидиву везу природе и човека.

Уна у овим сликовницама није само река. Она је простор живота, сећања и традиције, природно богатство које обликује предео и идентитет људи који живе уз њене обале.

Кроз приче о Уне и њеном окружењу, најмлађима се приближава важна порука: оно што упознамо и заволимо лакше ћемо разумети, ценити и чувати.

Едукативна вредност ових књига огледа се управо у томе што се знање преноси ненаметљиво, кроз занимљиве догађаје и ликове који подстичу дечју машту и жељу за новим сазнањима.

Од ковачке радионице до света дечје маште

Перићево стваралаштво не задржава се само на природним лепотама и причама о завичају. Посебну пажњу посвећује и традиционалним занатима, који су вековима имали важну улогу у животу и развоју локалних заједница.

Сликовница „Мркоњић Град — очима ковача“ приближава деци историју овог града и значај традиционалног ковачког заната.

Кроз приповедање и илустрације, читаоци упознају старе занатлије, њихове вештине и рад који је некада био незаменљив у свакодневном животу. Ковачка радионица постаје место у којем се сусрећу знање, искуство, стрпљење и стваралачка снага људских руку.

За децу, ова сликовница представља прилику да упознају занимања која можда никада нису имала прилику да виде изблиза. За одрасле, она је подсећање на време када су вештина занатлије и његово искуство били од изузетног значаја за сваку заједницу.

Нове књиге које настављају причу о наслеђу

Перићев стваралачки рад наставља се новим издањима која додатно проширују тематски круг његовог интересовања.

Ускоро се из штампе очекују сликовнице „Село — срце које куца“, „Цар Душан“ и „Бранко Ћопић — дечак из Хашана“, као и публикација „Вез — нит који нас спаја“.

Свака од ових књига отвара другачији поглед на прошлост, културу и идентитет.

Сликовница „Село — срце које куца“ усмерава пажњу на значај сеоског живота, традиције и заједнице, на простор у којем су се генерацијама обликовали обичаји, породичне вредности и начин живота.

„Цар Душан“ најмлађим читаоцима приближава једну од значајних личности српске средњовековне историје, док „Бранко Ћопић — дечак из Хашана“ води читаоце у завичај писца чије су приче, ликови и свет детињства оставили дубок траг у српској књижевности.

Посебно је значајно што се међу будућим издањима налазе књиге посвећене селу, историји, књижевности и традиционалним вештинама. Такав тематски распон показује настојање да се наслеђе посматра целовито — кроз људе, простор, догађаје, уметност и свакодневни живот.

Заједничка нит свих ових издања јесте жеља да се вредности завичаја учине доступним, разумљивим и блиским новим генерацијама.

Свака нова књига доноси нову тему, али и наставља исту причу — причу о људима и пределима који су обликовали културни идентитет ових простора.

Књига као мост између генерација

Посматране заједно, Перићеве публикације откривају ствараоца који настоји да повеже различите облике културног наслеђа и приближи их публици различитих узраста.

С једне стране су истраживања народног веза, старих споменика и традиционалних заната, а с друге едукативне сликовнице које деци омогућавају да кроз причу упознају историју, природу и културу свог окружења.

Ова два приступа међусобно се допуњују. Истраживање чува податке, мотиве и знања, док приповедање отвара простор да они постану део свакодневног живота и образовања.

У томе посебну улогу имају најмлађи. Ако деца упознају своју реку, своје село, старе занате, народне мотиве и знамените људе, већа је могућност да ће те вредности препознати као део сопственог идентитета.

Зато едукативне сликовнице нису само књиге за читање. Оне су и позив на истраживање, разговор са старијима, обилазак завичајних знаменитости и откривање онога што је често надохват руке, али остаје недовољно познато.

Сличну улогу имају и публикације о везу и старим споменицима. Оне подстичу читаоца да пажљивије посматра свет око себе, да у орнаменту препозна причу, у камену историју, а у старом занату знање које заслужује да буде сачувано.

Чувар памћења Крајине

Рад Желимира Перића показује да културно наслеђе није само оно што је остало иза нас, већ и оно што смо спремни да истражимо, разумемо и пренесемо будућим генерацијама.

У његовим публикацијама сусрећу се река Уна и њене приче, традиционални вез Подгрмеча и Поткозарја, старе некрополе, ковачки занат, сеоски живот, историјске личности и књижевност. Свака тема има свој пут, али све воде ка истом циљу — да се сачувају трагови прошлости и учине делом будућности.

Улога културних стваралаца који се баве локалним наслеђем посебно је значајна јер се многи драгоцени подаци, мотиви и обичаји чувају захваљујући посвећености појединаца и удружења. Њихов рад подсећа да очување културе није само задатак институција, већ и одговорност свих који препознају њен значај.

Када се сачува стара шема веза, када се забележи прича о заборављеном занату или када дете кроз сликовницу открије лепоту свог завичаја, учињено је много више од пуког чувања успомена. Сачувана је могућност да једно знање, једна вештина и једна прича наставе да живе.

Управо у томе лежи суштина Перићевог стваралаштва — да прошлост не остане нема, да традиција не буде само успомена и да завичај настави да живи у знању, машти и осећају припадности нових генерација.

Јер, Крајина није састављена само од река, планина, градова и села. Њу чине и људи који памте, приче које се преносе, руке које стварају и речи које чувају оно што би иначе могло нестати.

Док год постоје они који су спремни да слушају приче старих, бележе заборављене мотиве, истражују трагове прошлости и све то преносе деци, постојаће и нада да ће културно наслеђе наставити да живи.

Желимир Перић својим истраживањима, књигама и посвећеношћу народној традицији настоји да буде један од тих чувара памћења — човек који повезује прошлост и будућност, чува нити завичаја и подсећа да оно што вреди не сме остати само у сећању, већ мора добити своје место у животу нових генерација.