МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ
Пише:

Поводом недавно објављеног јавног позива Књижевног ЕСНАФа за младе ствараоце, свакодневно нам се јавља све већи број младих људи који своје мисли, осећања и доживљаје претачу у стихове, приче, драмске текстове и друге књижевне форме.
У овој рубрици представљамо младе, неафирмисане ауторе који тек граде свој књижевни пут. Желимо да им пружимо простор да се њихов глас чује, да њихови поетски и прозни радови пронађу пут до читалаца и да покажемо колико стваралачког потенцијала, искрености и лепоте речи живи међу младим људима.
Тамара Пузић рођена је 2000. године у Бањој Луци. Након завршене средње школе сели се у Грац, где данас студира и ради.
Љубав према писању прати је од најранијих дана. Још у школским клупама радо је писала саставе, док су код куће настајали њени први есеји. Током пандемије јавила се и жеља да напише књигу. Иако тај рукопис до данас није добио свој завршетак, идеја и љубав према писаној речи и даље су ту.
Поред писања, Тамара воли да чита, путује, практикује пилатес и слуша подкасте посвећене психологији. Увек је привлаче нове спознаје, различите перспективе и приче које подстичу на размишљање.
Поезија је још један начин на који Тамара истражује свет око себе и онај у себи, а одзив на Јавни позив младим ауторима у Књижевном ЕСНАФу прилика је да своје стихове подели са читаоцима и направи још један корак на свом књижевном путу.

ПРОМЈЕНЕ
Мјењам ватрену ноћ за чаробно јутро
Страст за љубав
Додир за загрљај
Туђе руке за познате руке
Мрак за свјетло
Хаос за мир
Ђавола за анђела
Суботње вече за недељно јутро.
Алкохол и цигарете за јагоде и чоколаду
Све њих погрешне за једног правог.
ОЧИ
Тражим једне очи,
Али не знам које су боје.
Тражим једне очи,
У чијим дубинама се губим.
Тражим једне очи,
Због којих моје засијају.
Тражим једне очи,
У којим сам најљепша.
Тражим једне очи,
Због којих више нећу тражити друге очи.
Тражим једне очи,
У мору погрешних.
Али кад их угледам,
Знам да ћу се поново пронаћи.
ЉУБАВ СЕ БУДИ
Пробуди ме кад сване најљепше јутро,
Јутро које значи почетак.
Пробуди ме кад се склони црни облак,
Облак који је сакрио љубав.
Пробуди ме кад људи буду више вољели,
Вољели много више него што су вољени.
Пробуди ме кад моје срце заигра,
Заигра онако као кад угледа залазак сунца.
Пробуди ме кад у твом погледу будем ја,
Она ја која ти припада.
Пробуди ме кад смисао живота буде љубав,
Јер љубав ће промијенити свијет.














