IZVEŠTAJ O REZULTATIMA KONKURSA „REČ I SMISAO“ – KNJIŽEVNOG ESNAFA

Književni ESNAF: Beograd: 25.02.2026.

Konkurs za originalne rukopise u okviru edicije Reč i smisao, koji je Književni ESNAF raspisao sa ciljem podrške savremenoj srpskoj književnosti, uspešno je završen 31. decembra 2025. godine. Na konkurs je pristiglo 110 rukopisa, što svedoči o velikom interesovanju autora i poverenju koje ova edicija uživa među piscima različitih generacija i poetika.

Od ukupnog broja pristiglih radova, pojedini rukopisi nisu mogli biti uzeti u razmatranje jer nisu ispunjavali osnovne propozicije konkursa, pre svega u pogledu formata, dužine ili neophodne prateće dokumentacije. Ipak, značajan broj rukopisa u potpunosti je zadovoljio uslove, te je žiri posvetio punu pažnju njihovoj književnoj vrednosti, originalnosti i umetničkoj zrelosti.

Nakon višenedeljnog čitanja i razmatranja, u uži izbor ušlo je šest rukopisa, koji su se istakli svojom autentičnošću, jezičkom preciznošću, koherentnošću i umetničkom snagom. To su:

Verica Tadić – VASKRSAVANJE VRLINE
Jasmina Savić – NOB – KOKA
Marija Vulović – ISPOD
Milena Stanojević – GLEDANJE U MRAK
Ranko Pavlović – ZADESNA SMRT BIVŠEG VLASNIKA HOTELA PALAS
Željka Bašanović Marković – PRIČE ISPOD MONOKLA

Od ovih šest rukopisa biće izabrana tri pobednička, a njihovi autori biće nagrađeni besplatnom štampom i objavljivanjem knjige u ediciji Reč i smisao, u izdanju Književnog ESNAF-a. Knjige će biti štampane tokom 2026. godine, a njihova prva javna promocija biće održana na Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru 2026.

Svi autori čiji su rukopisi bili u široj konkurenciji, a zadovoljili su kriterijume konkursa, dobiće ponudu za objavljivanje u istoj ediciji, uz određene povoljnosti. O svim detaljima biće blagovremeno obavešteni putem korespondencije sa tehničkom urednicom izdavača.

Predsednica žirija, Aleksandra Đorđević, donosi detaljan izveštaj o radu žirija, kriterijumima selekcije i obrazloženjima odluka. Ovom prilikom objavljujemo najvažnije informacije koje su od značaja za autore, vodeći se načelom da rukopisi moraju biti slobodni za dalje konkurisanje. Ne želimo da ičiji rad bude „zarobljen“ – književnost je prostor slobode, nezavisnosti i stalne dostupnosti.

Odluku žirija za tri pobednička rada objavićemo u utorak 03.03.2026.

Žiri:
Predsednica: Aleksandra Đorđević

Član: Neda Gavrić

Član: Nebojša Krljar

Tehnička urednica:

Svetlana Živanović

Glavni i odgovorni urednik:

Ilija Šaula

O KNJIŽEVNOSTI, KRITERIJUMIMA I IZBORU: REČ PREDSEDNICE ŽIRIJA

Aleksandra Đorđević

Poštovani i dragi pisci i učesnici konkursa, poštovani i dragi podržavaoci i ljubitelji lepote i umetnosti, mi izdvajamo šest rukopisa koje smatramo najubedljivijim. Neko bi možda voleo da čuje da su to i najbolji rukopisi pristigli na konkurs, ali mi se ne usuđujemo da upotrebimo reč „najbolji“ u ovom kontekstu. Objektivno je nešto nedostupno pojedincu, a nas je četvoro, tako da smo sigurno pametniji i objektivniji uzorak od pojedinca, a opet, spram broja pristiglih rukopisa, daleko malobrojniji. U tom smislu borba nikad nije ravnopravna, ali je dostojna čoveka.

Zašto baš ovih šest dela? Pri konkursima, svi pisci, osim što su sestre i braća po peru, ujedno su i takmaci, tako da kontekst konkursa automatski podrazumeva da se žiri vodi sistemom eliminacije. Takođe moramo biti svesni toga da bi određeni rukopisi u idealnim uslovima, dakle van konkursa, bili razmatrani kao ono što jesu, celovita i unikatna dela koja zaslužuju da budu osmotrena isključivo u kontekstu svog nastajanja. Međutim, u uporednom odnosu sa drugim delima, mi smo grupisali ona koja su imala zajedničke imenioce, bilo da je to tematski okvir, motivska ili žanrovska opredeljenost, ili jezički i stilski dijapazon i odlučili se za najjače. U tom smislu izdvojila se struja dela koja obrađuju prošlost i našu posleratnu stvarnost, potom izuzetno maštovita dela sa elementima nadrealnog i fantastike, postmoderna dela čija je osovina apsurd, nekolicina priča za decu i mlade, kao i književna kritika.

Nadalje, važan kriterijum eliminacije bila je sređenost rukopisa. U slučajevima kad su idejna i jezička inovativnost bile toliko upečatljive, prenebregavali smo pravopisnu i gramatičku nekorektnost, ali takvih je rukopisa bilo malo. Određeni broj rukopisa još uvek je u razvojnoj fazi: ili je tematski neusklađen, ili strukturalno klimav, ili sadrži poveliki broj početničkih grešaka. Iz ljubavi prema onome što radimo i poštovanja prema svima koji su nam poverili svoj trud i vreme, navešću nekoliko problematičnih mesta.

Najpre, česta početnička greška jeste nagomilavanje atributa, a zatim i kombinovanje istih sa komparacijom i metaforama. Bilo da je u pitanju prenaglašena dekorativnost ili želja da se verno predoči scena, pojedini tekstovi su preopterećeni i ugušeni slikama. Npr. Ivica je sporo prihvatio čašu kao kad sunce zalazi iza golemih brda. Dakle, prilog sporo već nam daje odgovor na pitanje kako, a zatim sledi poređenje. Ovaj primer sam izmislila kako bih dočarala problematiku, koja je u realnosti mnogo izraženija i ekstremnija. Dakle, u ovom kontekstu manje je više.

U tekstovima koji su po svojoj prirodi fiktivni, prednost smo davali tehnici pokazivanja (metafora, komparacija itd.) u odnosu na tehniku kazivanja. Svakako smo tražili više od zanatskog umeća. Pojedini tekstovi vrlo su elokventno napisani, ali su nam se dojmili kao pretenciozni, na granici artizma i manirizma. U tom pogledu više smo cenili jasnoću izraza i autentičnost emocije. Tehničke propuste smo pri tom zanemarivali kao manje značajne.

Dela koja su se izdvojila opisaću grupno. Među njima ima lirske proze, tradicionalnog pripovedanja, multimodalnosti, znanja, emocije, mašte itd., a što je najvažnije tematskog rasta. Svesni da svaki rukopis koketira sa čitalačkim ukusom i senzibilitetom članova žirija, konsultovali smo se, i sami različiti, i dali sve od sebe da svaki rukopis tretiramo kao ono što jeste. Dakle, ocenjivali smo u domenu kategorije ne tražeći da se rukopis prikloni našim ličnim preferencijama. Našim dragim piscima želimo plodan rast i mnogo uspeha u daljem stvaralaštvu.