КАД СЕ РАСЕЈАНЕ УСПОМЕНЕ ПОНОВО СРЕТНУ
У Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић” у Инђији представљено књижевно стваралаштво Славице Срдић Погрмиловић
У Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић” у Инђији, 14. октобра 2026. године, одржано је књижевно вече посвећено стваралаштву Славице Срдић Погрмиловић, поводом представљања њене треће књиге „Расејање”. Сусрет са читаоцима протекао је у знаку завичајних успомена, породичних сећања и снажних емоција које прате судбине људи одвојених од родних огњишта. Иако је непосредан повод била промоција нове књиге, вече је пружило прилику да се сагледа и досадашњи књижевни пут ауторке, обележен делима „Непребол” и „Завештање”.
За Славицу Срдић Погрмиловић овај сусрет имао је посебно, дубоко лично значење. Управо у Инђији започело је једно од поглавља породичног расејања, па је повратак у овај град, сада у улози књижевнице, представљао својеврсно затварање једног животног круга. Место које је некада постало део породичне историје поново је окупило драге људе, овога пута око књиге у којој су многе сличне судбине добиле своје трајно сведочанство.
Књижевно вече водила је професорка Наташа Косановић, председница Завичајног друштва „Ђорђе Војновић”, позната по ангажовању у организацији културних програма и очувању завичајног наслеђа на подручју општине Инђија. Њено учешће допринело је да представљање књиге добије ширину разговора о књижевности, култури памћења и значају неговања традиције.
Три књиге Славице Срдић Погрмиловић повезује иста стваралачка потреба — да се од заборава сачувају људи, обичаји, породичне приче и духовно наслеђе завичаја. „Непребол”, њена прва књига, представља хронику изгубљеног завичаја, исписану из личног искуства и сећања на Лику, њене становнике, њихов свакодневни живот и историјске околности које су многе породице одвеле далеко од родних домова.
У песничкој збирци „Завештање” ауторка наставља да негује исте вредности, овога пута кроз поетски израз у којем се преплићу љубав према прецима, завичајна осећања и потреба да се духовно наслеђе пренесе будућим генерацијама. Сам наслов ове књиге указује на њену суштинску поруку: оно што смо наследили има своју пуну вредност тек када га сачувамо и предамо онима који долазе после нас.
Трећа књига, „Расејање”, проширује тај књижевни хоризонт на судбине људи које су историјске и животне околности одвеле на различите стране света. У њој завичај престаје да буде само географски простор и постаје унутрашња домовина коју човек носи са собом, без обзира на удаљеност од места рођења. Сећања тако добијају улогу невидљивих веза међу генерацијама, а књижевност постаје простор у којем се расуте породичне и људске приче поново сусрећу.
Посебно дирљив тренутак вечери наступио је када је ауторкина ћерка Миа Погрмиловић прочитала причу, ,,Достојанство без квадрата” из књиге „Расејање” . Њено казивање изазвало је снажне емоције и сузе међу присутнима. Био је то тренутак у којем је књижевни текст превазишао границе написане речи, а породично памћење добило глас нове генерације. Управо у таквим сусретима књиге и живота препознаје се вредност стваралаштва које настаје из искрене потребе да људска искуства не остану незабележена.
Посебну атмосферу програму дала је Изворна група „Кордун”, која је извела три старе мелодије, подсећајући присутне на звуке некадашњег завичаја, традицију и обичаје који настављају да живе и далеко од свог изворишта. Песма је тако постала природан наставак књижевног казивања, јер оно што реч сачува у причи, народна мелодија често сачува у осећању.
Међу присутнима били су чланови породице, пријатељи, познаници и поштоваоци ауторкиног стваралаштва. Њихови сусрети, разговори и загрљаји дали су промоцији непосредност и топлину какву могу имати само окупљања људи повезаних заједничким успоменама. За ауторку, која је током година своје књиге представљала читаоцима у различитим срединама, инђијско вече остало је посебно управо због породичних веза и личне историје која је неодвојива од теме њеног стваралаштва.
Славица Срдић Погрмиловић, рођена у личким Врховинама, свој књижевни рад посветила је очувању завичајног памћења и сведочанстава о људима чији су животи обележени одласцима, раздвајањима и трајном везаношћу за родни крај. Њене књиге нису само записи о прошлости, већ и позив да се разумеју судбине оних који су морали да граде нове животе, не одричући се својих корена.
У ранијем разговору за Књижевну радионицу „Кордун”, који је водила Неда Гаврић, ауторка је своју потребу за писањем објаснила жељом да сачува приче које се више неће приповедати на праговима старих домова. Та мисао добила је своју живу потврду и у Инђији, где су се кроз књижевност, песму и породичне сусрете поново повезале успомене које време и удаљеност нису успели да избришу.
Промоција књиге „Расејање” зато је била више од уобичајеног књижевног догађаја. Постала је сусрет прошлости и садашњости, завичаја и новог дома, оних који памте и оних којима се памћење предаје. У њој се огледала једноставна, али драгоцена истина: људи могу бити расејани по свету, али њихове приче не морају остати расуте.
Књижевност им пружа могућност да се поново окупе, макар између корица једне књиге.
