Želimir Perić — čuvar zavičajnih priča i čovek koji nitima tradicije povezuje generacije

Od obala Une do vezenih motiva Podgrmeča i Potkozarja, od starih zanata do dečjih slikovnica — stvaralaštvo Želimira Perića predstavlja traganje za vrednostima koje su oblikovale Krajinu i nastojanje da se one sačuvaju od zaborava i približe novim generacijama.

Zavičaj koji se čuva istraživanjem i pričom

Postoje ljudi koji u starom vezu vide mnogo više od ukrasa, u kamenom spomeniku prepoznaju tragove ljudskih sudbina, a u pričama o reci, selu i davno zaboravljenim zanatima pronalaze dragocena svedočanstva o životu svojih predaka. Za Želimira Perića, kulturnog stvaraoca, istraživača narodne tradicije i predsednika Udruženja „Kastrum na Uni“ iz Novog Grada, upravo takvi detalji predstavljaju polazište za stvaralaštvo koje povezuje istraživanje, pisanu reč i obrazovanje najmlađih.

Njegov stvaralački put duboko je povezan sa Krajinom, njenim ljudima, običajima, prirodnim lepotama i tragovima prošlosti sačuvanim u kamenu, tkanini i narodnom pamćenju. Posebno mesto u njegovom radu zauzimaju Podgrmeč i Potkozarje, krajevi bogate istorije, snažnog narodnog duha i tradicije koja se generacijama prenosila sa starijih na mlađe.

Za Perića zavičaj nije samo geografski prostor. To je živa riznica uspomena, znanja, običaja i veština, ali i neiscrpan izvor priča koje zaslužuju da budu zabeležene i ispričane. U starim predmetima, narodnim motivima, tradicionalnim zanatima i lokalnim predanjima on prepoznaje delove šire slike o tome ko smo, odakle dolazimo i šta treba da ostavimo onima koji dolaze posle nas.

Njegov rad zato ne ostaje samo na prikupljanju podataka i dokumentovanju prošlosti. On nastoji da nasleđe učini razumljivim i bliskim savremenom čoveku, a posebno deci, koja tek otkrivaju bogatstvo kraja u kojem odrastaju.

Kada narodna tradicija postane knjiga

Terenska istraživanja, prikupljanje narodnih motiva, proučavanje običaja i tradicionalnih zanata, kao i izdavačka delatnost, čine važne delove Perićevog angažmana.

Iza svakog zabeleženog motiva i svake publikacije nalazi se nastojanje da se sačuva deo kulturnog pamćenja koji bi, bez posvećenog rada, mogao ostati nepoznat budućim generacijama.

Narodna tradicija često govori jezikom koji ne prepoznajemo na prvi pogled. Jedan vezeni ornament može otkriti osećaj za lepotu i sklad, ali i svedočiti o verovanjima i simbolici određenog vremena. Stari zanat otkriva kako se nekada radilo, stvaralo i živelo. Kameni nadgrobni spomenik čuva tragove istorije, dok priča o reci, mlinu ili čamcu može da oživi čitav jedan svet koji polako nestaje iz svakodnevnog iskustva.

Perić prepoznaje značaj upravo takvih detalja. Oni nisu samo ostaci prošlosti već deo kulturnog identiteta koji se može sačuvati jedino ako se istražuje, dokumentuje i prenosi dalje.

Njegove publikacije zato imaju dvostruku vrednost: čuvaju tragove narodnog stvaralaštva i istovremeno podstiču čitaoce da pažljivije posmatraju sopstveno okruženje, da postavljaju pitanja starijima i da u svakodnevnim predmetima i običajima prepoznaju deo sopstvenog nasleđa.

Vez — nit koja spaja prošlost i budućnost

Posebno mesto u Perićevom istraživačkom radu zauzima narodni vez, jedan od najlepših i najprepoznatljivijih oblika tradicionalnog narodnog stvaralaštva.

Vez je mnogo više od ukrasa na tkanini. U njemu su sačuvani tragovi porodičnog nasleđa, znanje o materijalima i bojama, osećaj za kompoziciju, ali i simbolika koja se prenosila sa generacije na generaciju. Svaki motiv ima svoju formu, svaka boja svoje mesto, a način izrade svedoči o veštini, strpljenju i iskustvu žena koje su ovu tradiciju čuvale i razvijale.

Upravo zbog toga, očuvanje narodnog veza zahteva više od fotografisanja starih radova ili prepisivanja šema. Neophodno je zabeležiti motive, opisati način njihove izrade, istražiti značenje ornamenata i boja i sačuvati znanje koje se često prenosilo usmenim putem i praktičnim pokazivanjem.

Publikacija „Šeme veza Podgrmeča i Potkozarja“ predstavlja važan doprinos tom nastojanju. Kroz prikupljanje i obradu više od 50 motiva, Perić dokumentuje deo tradicionalnog stvaralaštva ovog područja i doprinosi očuvanju veština koje su nekada bile sastavni deo života mnogih domaćinstava.

Poseban značaj ima i publikacija „Vez — nit koji nas spaja“, koja uskoro treba da izađe iz štampe. U njoj je narodni vez obrađen sistematičnije, sa posebnim osvrtom na simboliku ornamenata, značenje boja, način izrade i druge važne elemente ove tradicionalne veštine.

Ova publikacija nastoji da vez predstavi ne samo kao oblik narodne umetnosti već i kao svedočanstvo o načinu života, estetici i duhovnom svetu ljudi koji su ga stvarali.

Sam naziv „Vez — nit koji nas spaja“ nosi snažnu poruku. Nit koja povezuje delove tkanine postaje simbol veze između generacija, prošlosti i sadašnjosti, porodičnog pamćenja i kulturnog identiteta.

Jer, dok god postoje ljudi koji umeju da prepoznaju, objasne i prenesu značenje starog motiva, postoji i mogućnost da tradicija nastavi da živi.

Priča sa kamena — tragovi vremena koji ne smeju nestati

Perićevo interesovanje za kulturno-istorijsko nasleđe obuhvata i nekropole i stare nadgrobne spomenike Podgrmeča i Potkozarja. Iz tog nastojanja nastala je publikacija „Priča sa kamena“, posvećena dokumentovanju i očuvanju materijalnih tragova prošlosti i narodnog pamćenja.

Kamen je tihi svedok vremena. Na njemu su ostali tragovi ljudskih sudbina, verovanja i običaja, a pažljivim proučavanjem mogu se otkriti delovi istorije koji nisu uvek zabeleženi u pisanim izvorima.

Stare nekropole i nadgrobni spomenici predstavljaju dragocen deo kulturnog nasleđa. Oni svedoče o odnosima prema životu i smrti, o načinu obeležavanja grobova i o duhovnom svetu ljudi koji su živeli na ovim prostorima.

Ipak, njihova vrednost nije uvek dovoljno prepoznata. Vreme, prirodni uticaji i zapostavljanje mogu dovesti do toga da važni tragovi prošlosti nestanu pre nego što budu dokumentovani.

„Priča sa kamena“ zato predstavlja pokušaj da se tim svedočanstvima posveti pažnja koju zaslužuju i da se njihov značaj približi široj javnosti.

Kulturno nasleđe ne čine samo velike građevine i poznati istorijski događaji. Njegov važan deo čine i skromni spomenici, lokalna predanja i tragovi života ljudi čija imena možda nisu zapisana u istorijskim knjigama, ali su ostavili neizbrisiv trag u prostoru u kojem su živeli.

Patka sa Une — kada zavičaj postane dečja avantura

Posebnu toplinu Perićevom stvaralaštvu daje rad namenjen najmlađima. U njegovim edukativnim slikovnicama istorija, priroda, tradicija i lokalne priče dobijaju oblik blizak dečjem svetu — svetu mašte, radoznalosti, igre i otkrivanja.

Slikovnica „Patka sa Une“ kroz avanture divlje patke upoznaje decu sa Novim Gradom, njegovim znamenitostima, istorijom, tradicijom i lokalnim pričama.

Izabravši životinju kao vodiča kroz zavičaj, Perić je stvorio pristup koji omogućava deci da uče kroz priču i otkrivanje. Grad postaje mesto avanture, znamenitosti dobijaju novo značenje, a lokalne priče postaju bliže najmlađim čitaocima.

Na taj način deca ne upoznaju samo mesto u kojem žive već postepeno razvijaju osećaj pripadnosti i razumevanje vrednosti sopstvenog zavičaja.

Nastavak ovog serijala, slikovnica „Patka sa Une — unska čarolija“, posvećen je prirodnom i kulturnom bogatstvu reke Une. Biljni i životinjski svet, stari mlinovi, unske lađe, ribolov i narodna predanja postaju delovi priče kroz koju deca otkrivaju neraskidivu vezu prirode i čoveka.

Una u ovim slikovnicama nije samo reka. Ona je prostor života, sećanja i tradicije, prirodno bogatstvo koje oblikuje predeo i identitet ljudi koji žive uz njene obale.

Kroz priče o Une i njenom okruženju, najmlađima se približava važna poruka: ono što upoznamo i zavolimo lakše ćemo razumeti, ceniti i čuvati.

Edukativna vrednost ovih knjiga ogleda se upravo u tome što se znanje prenosi nenametljivo, kroz zanimljive događaje i likove koji podstiču dečju maštu i želju za novim saznanjima.

Od kovačke radionice do sveta dečje mašte

Perićevo stvaralaštvo ne zadržava se samo na prirodnim lepotama i pričama o zavičaju. Posebnu pažnju posvećuje i tradicionalnim zanatima, koji su vekovima imali važnu ulogu u životu i razvoju lokalnih zajednica.

Slikovnica „Mrkonjić Grad — očima kovača“ približava deci istoriju ovog grada i značaj tradicionalnog kovačkog zanata.

Kroz pripovedanje i ilustracije, čitaoci upoznaju stare zanatlije, njihove veštine i rad koji je nekada bio nezamenljiv u svakodnevnom životu. Kovačka radionica postaje mesto u kojem se susreću znanje, iskustvo, strpljenje i stvaralačka snaga ljudskih ruku.

Za decu, ova slikovnica predstavlja priliku da upoznaju zanimanja koja možda nikada nisu imala priliku da vide izbliza. Za odrasle, ona je podsećanje na vreme kada su veština zanatlije i njegovo iskustvo bili od izuzetnog značaja za svaku zajednicu.

Nove knjige koje nastavljaju priču o nasleđu

Perićev stvaralački rad nastavlja se novim izdanjima koja dodatno proširuju tematski krug njegovog interesovanja.

Uskoro se iz štampe očekuju slikovnice „Selo — srce koje kuca“, „Car Dušan“ i „Branko Ćopić — dečak iz Hašana“, kao i publikacija „Vez — nit koji nas spaja“.

Svaka od ovih knjiga otvara drugačiji pogled na prošlost, kulturu i identitet.

Slikovnica „Selo — srce koje kuca“ usmerava pažnju na značaj seoskog života, tradicije i zajednice, na prostor u kojem su se generacijama oblikovali običaji, porodične vrednosti i način života.

„Car Dušan“ najmlađim čitaocima približava jednu od značajnih ličnosti srpske srednjovekovne istorije, dok „Branko Ćopić — dečak iz Hašana“ vodi čitaoce u zavičaj pisca čije su priče, likovi i svet detinjstva ostavili dubok trag u srpskoj književnosti.

Posebno je značajno što se među budućim izdanjima nalaze knjige posvećene selu, istoriji, književnosti i tradicionalnim veštinama. Takav tematski raspon pokazuje nastojanje da se nasleđe posmatra celovito — kroz ljude, prostor, događaje, umetnost i svakodnevni život.

Zajednička nit svih ovih izdanja jeste želja da se vrednosti zavičaja učine dostupnim, razumljivim i bliskim novim generacijama.

Svaka nova knjiga donosi novu temu, ali i nastavlja istu priču — priču o ljudima i predelima koji su oblikovali kulturni identitet ovih prostora.

Knjiga kao most između generacija

Posmatrane zajedno, Perićeve publikacije otkrivaju stvaraoca koji nastoji da poveže različite oblike kulturnog nasleđa i približi ih publici različitih uzrasta.

S jedne strane su istraživanja narodnog veza, starih spomenika i tradicionalnih zanata, a s druge edukativne slikovnice koje deci omogućavaju da kroz priču upoznaju istoriju, prirodu i kulturu svog okruženja.

Ova dva pristupa međusobno se dopunjuju. Istraživanje čuva podatke, motive i znanja, dok pripovedanje otvara prostor da oni postanu deo svakodnevnog života i obrazovanja.

U tome posebnu ulogu imaju najmlađi. Ako deca upoznaju svoju reku, svoje selo, stare zanate, narodne motive i znamenite ljude, veća je mogućnost da će te vrednosti prepoznati kao deo sopstvenog identiteta.

Zato edukativne slikovnice nisu samo knjige za čitanje. One su i poziv na istraživanje, razgovor sa starijima, obilazak zavičajnih znamenitosti i otkrivanje onoga što je često nadohvat ruke, ali ostaje nedovoljno poznato.

Sličnu ulogu imaju i publikacije o vezu i starim spomenicima. One podstiču čitaoca da pažljivije posmatra svet oko sebe, da u ornamentu prepozna priču, u kamenu istoriju, a u starom zanatu znanje koje zaslužuje da bude sačuvano.

Čuvar pamćenja Krajine

Rad Želimira Perića pokazuje da kulturno nasleđe nije samo ono što je ostalo iza nas, već i ono što smo spremni da istražimo, razumemo i prenesemo budućim generacijama.

U njegovim publikacijama susreću se reka Una i njene priče, tradicionalni vez Podgrmeča i Potkozarja, stare nekropole, kovački zanat, seoski život, istorijske ličnosti i književnost. Svaka tema ima svoj put, ali sve vode ka istom cilju — da se sačuvaju tragovi prošlosti i učine delom budućnosti.

Uloga kulturnih stvaralaca koji se bave lokalnim nasleđem posebno je značajna jer se mnogi dragoceni podaci, motivi i običaji čuvaju zahvaljujući posvećenosti pojedinaca i udruženja. Njihov rad podseća da očuvanje kulture nije samo zadatak institucija, već i odgovornost svih koji prepoznaju njen značaj.

Kada se sačuva stara šema veza, kada se zabeleži priča o zaboravljenom zanatu ili kada dete kroz slikovnicu otkrije lepotu svog zavičaja, učinjeno je mnogo više od pukog čuvanja uspomena. Sačuvana je mogućnost da jedno znanje, jedna veština i jedna priča nastave da žive.

Upravo u tome leži suština Perićevog stvaralaštva — da prošlost ne ostane nema, da tradicija ne bude samo uspomena i da zavičaj nastavi da živi u znanju, mašti i osećaju pripadnosti novih generacija.

Jer, Krajina nije sastavljena samo od reka, planina, gradova i sela. Nju čine i ljudi koji pamte, priče koje se prenose, ruke koje stvaraju i reči koje čuvaju ono što bi inače moglo nestati.

Dok god postoje oni koji su spremni da slušaju priče starih, beleže zaboravljene motive, istražuju tragove prošlosti i sve to prenose deci, postojaće i nada da će kulturno nasleđe nastaviti da živi.

Želimir Perić svojim istraživanjima, knjigama i posvećenošću narodnoj tradiciji nastoji da bude jedan od tih čuvara pamćenja — čovek koji povezuje prošlost i budućnost, čuva niti zavičaja i podseća da ono što vredi ne sme ostati samo u sećanju, već mora dobiti svoje mesto u životu novih generacija.