Сундаy, Новембер 22, 2026
  • LAT
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Књижевни ЕСНАФ
  • ПОЧЕТНА
  • ИЗДАЊА
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РАЗГОВОРИ
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • РИЗНИЦА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПРОЗА
  • ПОЕЗИЈА
  • БЕСЕДЕ
  • КОЛУМНА
  • АУТОРИ
  • ВЕСТИ
  • ПОЧЕТНА
  • ИЗДАЊА
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РАЗГОВОРИ
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • РИЗНИЦА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПРОЗА
  • ПОЕЗИЈА
  • БЕСЕДЕ
  • КОЛУМНА
  • АУТОРИ
  • ВЕСТИ
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Књижевни ЕСНАФ
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Хоме АУТОРИ

ГРОЗДА РЕГОДИЋ: КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ПЕЧАТ ДАВИДОВ”

РАЗГОВОР СА КЊИЖЕВНЦИОМ ГРОЗДОМ РЕГОДИЋ

Неда Гаврић бy Неда Гаврић
14.11.2026
ин АУТОРИ, ВЕСТИ, РАЗГОВОРИ
A A
ГРОЗДА РЕГОДИЋ: КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ПЕЧАТ ДАВИДОВ”
0
СХАРЕС
444
ВИЕWС
Share on FacebookShare on Twitter

ОД КОЧИЋЕВЕ РИЈЕЧИ ДО ЗАВИЧАЈНОГ НАСЉЕЂА– ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ЗМИЈАЊУ

 

Разговарала:

Грозда РЕГОДИЋ је рођена  у змијањској земљорадничкој породици 1942. године,  у селу Лусићима,  општина Бања Лука. Наставник је српскога језика  и књижевности у пензији. Живи у Бањој Луци и бави се списатељским радом. Српски језик и књижевност предавала је у основним школама на подручју бањалучке општине. Посљедњих година радила је у огледној Основној школи ,,Борисав Станковић”, у Бањој Луци, у којој су први пут примјењиване нове методе – модели интерактивне наставе. Примјењујући нове методе у раду са ученицима, написала је неколико приручника за наставнике у које је преточила властита искуства (практични рад у учионици). Сви ти приручници су добродошла литература за наставнике  практичаре у основним, али и у средњим школама у Републици Српској.

 

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Наслови  стручних књига – приручника за наставнике су сљедећи:

Интерактивно учење у настави српскога језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2002. године;

Модели интерактивне наставе српскога језика – пети разред, ,,Нови глас”, Бања Лука, 2002. године;

Интерактивна настава српскога језика – осми разред, ,,Нови глас”, Бања Лука, 2002. године;

Модели интерактивне наставе српскога језика – седми разред, ,,Нови глас”, Бања Лука, 2003. године;

Васпитни рад у одјељенској заједници, Завод за уџбенике и наставна средства , Српско Сарајево, 2004. године;

Интерактивно учење у настави српскога језика – осми разред, друго измијењено и допуњено издање, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2005. године;

Школска позорница, Графомарк, Лакташи, 2005. године;

Мотивисање ученика основне школе за читање школске лектире, Просветни преглед Бања Лука – Београд и Графомарк, Лакташи, 2008. године.

Сви наведени приручници, прије објављивања, добили су сагласност од Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Наслови из области белетристике:

Олујна прољећа (збирка родољубиве поезије), Задужбина ,,Петар Коћић”, Бања Лука – Београд, 2000. године;

Лет до дуге (збирка пјесама за дјецу), Књижевна заједница ,,Васо Пелагић”, Бања Лука, 2002. године;

На крилима развигора (збирка прича за дјецу), Задужбина ,,Петар Кочић” Бања Лука – Београд и Графомарк, Лакташи, 2007. године.

Наслови монографија:

Сазвучја Змијања, Завичајно друштво ,,Змијање”и Књижевна заједница ,,Васо Пелагић”, Бања Лука, 2002. године;

Бесједа и слика старог Змијања, Завичајно друштво ,,Змијање” и Арт принт, Бања Лука, 2011. године;

Змијањске рукотворине, Завичајно друштво ,,Змијање” и Арт принт, Бања Лука, 2012. године;

Приредила монографију Стиховез Кочићу на дар, Завичајно друштво ,,Змијање” и Арт принт, Бања Лука, 2014. године;

Полувјековни одјеци Кочићеве ријечи 1966 – 20015. (Монографија садржи првих 50 Кочићевих зборова), Арт принт, Бања Лука, 2018.

25 година у загрљају ,,Дуге” (монографија посвећена 25-годишњици ,,Дугиног” хуманитарног рада – припремљена за штаммпу).

 

ОД КОЧИЋЕВЕ РИЈЕЧИ ДО ЗАВИЧАЈНОГ НАСЉЕЂА– ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ЗМИЈАЊУ

 

Недавно Вам је у бањалучкој Кући Милановића уручена књижевна награда „Печат Давидов“, коју Друштво књижевних стваралаца додељује у сарадњи са издавачком кућом „Тривунија“ Војина Тривуновића. Признање Вам је додељено за целокупно стваралаштво и нарочит допринос неговању књижевног израза Петра Кочића. Колико Вам значи ово признање и шта за Вас представља чињеница да је Ваш вишедеценијски рад препознат управо кроз награду која носи тако снажну симболику?

Ово признање пуно ми значи због тога што је неко примијетио да сам својим стваралаштвом заслужила ову значајну награду. Импонује ми и то што признање носи име Давида Штрпца, најпознатијег Кочићевог литерарног јунака.

Петар Кочић је једна од најзначајнијих личности српске књижевности, али и духовни симбол Змијања. Колико је његово дело утицало на Ваш књижевни пут и да ли сте у његовој речи, темпераменту и односу према завичају препознали нешто што је и Вама блиско?

С обзиром да сам рођена на Змијању, још од дјетињства сретала сам Змијањце сличне ликовима о којима говори Кочићево дјело. И сама сам често говорила језиком Кочићевих књижевних ликова. Кочић је у својим приповијеткама често употребљавао изворни говор Змијања. У жељи да сачувам тај говор, написала сам рјечник Бесједа и слика старог Змијања, у којем сам сачувала од заборава око 6.150 изворних змијањских ријечи, које данас ријетко можемо чути на Змијању.

Рођени сте у Лусићима, у срцу Змијања, у земљорадничкој породици. Колико је одрастање у том поднебљу, међу људима, обичајима и предањима, обликовало Вашу личност и касније књижевно стваралаштво?

Одрастање у таквом окружењу много је утицало на обликовање моје личности. И сама сам, још као дијете, а и касније, учествовала у обиљежавању тих обичаја и свега онога што је карактеристично за Змијање. Своја сјећања на то вријеме сабрала сам у монографији Сазвучја Змијања. У овој књизи сачувала сам од заборава: народне обичаје и светковине на Змијању, црквене зборове, Масла – вјерски обред у пољу, стари свадбени обичаји, пољопривредни радови, ручни радови, змијањска прела, производња мушке и женске ношње, чобанске игре,  живот у породичној задрузи, стамбени и други објекти, изворне женске и мушке змијањске пјесме, начин припремања змијањских јела и др.

У монографији Змијањске рукотворине, сачувала сам од заборава, у ријечи и слици, начин ручне женске и мушке радиности.

Ваш однос према Змијању није остао само на нивоу завичајне привржености. О томе сведоче и монографије „Сазвучја Змијања“, „Бесједа и слика старог Змијања“ и „Змијањске рукотворине“. Шта Вас је подстакло да се посветите бележењу и чувању змијањске културне баштине и колико је важно да се она сачува од заборава.

Видјела сам да се са протоком времена бришу трагови начина живота , онога живота који сам ја као дијете проживљавала. Будући да се тога начина живота и данас живо сјећам и да ће бити значајно да то пренесем на папир, одлучила сам да напишем наведене монографије. Мени није требало да некога питам за то што се налази у мојим књигама, јер сам ја лично све то доживјела. Осјетила сам да би то требало записати и оставити генерацијама које долазе. Свега тога што сам забиљежила у својим књигама и данас се живо сјећам.

Кочићев збор и окупљања посвећена великом књижевнику имају дугу традицију. Приредили сте монографију „Стиховез Кочићу на дар“, а објавили сте и „Полувјековне одјеке Кочићеве речи 1966–2015“. Шта сте желели да сачувате овим публикацијама и како данас видите однос нових генерација према Кочићевом делу и наслеђу?

И Петру Кочићу приредила сам  монографију–панораму, која носи наслов Стиховез Кочићу на дар. У овој панорами сабрала сам пјесме које су пјесници са српског говорног подручја  посветили имену и дјелу Петра Кочића.

Кочићев збор је светковина којом се обиљежава и слави Кочићево име и дјело. На сједници Извршног одбора Завичајног друштва „Змијање“ разговарало се о томе да би требало програмске садржаје педесет првих Кочићевих  зборова  овјековјечити монографијом. То је за мене био велики изазов и одлучила сам да напишем монографију у коју ћу сабрати програмске садржаје првих педесет Кочићевих зборова, који су одржани од 1966. до 2015. године.  Монографији сам дала наслов Полувјековни одјеци Кочићеве ријечи 1966–2015. Ова књига  захтијевала је истраживачки рад. Требало је да прикупим све текстове и фотографије које су се односиле на сваки збор појединачно. Овом монографијом сачувани су сви програмски садржаји у слици и ријечи, од Првог до Педесетог Кочићевог збора.

Кочић је писао о човеку Змијања, његовом језику, карактеру, неправди и борби за достојанство. Колико су те теме и данас живе и актуелне? Може ли се рећи да Кочићева реч и данас представља својеврсни морални и културни путоказ?

Змијањци се поносе Петром Кочићем и својим завичајем. И данас људи са његовог Змијања боре се за оне вриједности за које се Кочић залагао, али недовољно. Нажалост, Змијање је данас сваким даном празније, јер у селу нема подмлатка. Довољно је рећи да у овој школској години централну Основну школу „Петар Кочић“ у Стричићима похађа само 13 ученика, од првог до деветог разреда. Четири подручне школе су одавно угашене.. На примјер 1973. године ценралну са подручним школама похађало је преко 900 ученика.

Иза Вас је и богат педагошки рад. Као наставница српског језика и књижевности радили сте у бањалучким основним школама, а посебно искуство стекли сте у огледној Основној школи „Борисав Станковић“, примењујући моделе интерактивне наставе. Колико Вам је рад са децом помогао да разумете књижевност из другачијег угла и да ли сте управо у учионици препознали потребу за писањем својих приручника?

Прије доласка у Бању Луку радила сам у ОШ „Петар Кочић“ у Стричићима и у ОШ „Бранко Загорац“ у Колима. Послије сам наставу српског језика и књижевности изводила у бањалучкој ОШ „Борисав Станковић“, која је у то вријеме била огледна школа, у којој сам  примјењивала нове моделе у настави.. Примјењујући нове методе у настави, интерактивно учење, одлучила сам да свој рад у учионици преточим у књиге, од припрема за часове, преко конкретног рада са ученицима до резултата  рада на сваком дотичном часу. Тако је настало осам мојих приручника којима  се користе наставници у Републици Српској. У учионици, у свом практичном раду са ученицима, осјетила сам да би било корисно да забиљежим то како сам радила на појединим часовима, сматрајући да ћу тиме на неки начин помоћи млађим колегама, а и својим колегама у то вријеме.

У Вашем стваралаштву преплићу се просветни рад, књижевност, завичајна историја, културна баштина и сећање на знамените личности. Да ли је то за Вас све једна иста мисија – очување језика, идентитета и културног памћења српског народа?

Да, управо је то оно што сам хтјела сачувати и оставити генерацијама које долазе. Наш језик је прилично угрожен насртајем страних ријечи и израза. Ако погледамо какве називе у Бањој Луци срећемо код угоститељских и других објеката умјесто назива на нашем лијепом српском језику, морали бисмо се озбиљно забринути. Тиме губимо и свој идентитет. Мислим да сам својим књигама, које сам поменула, на неки начин сачувала бар дио идентитета свога српскога народа.

После толико година посвећености књижевности, просвети и Змијању, шта Вам  данас представља највећу стваралачку радост? Постоји ли још нека књига, тема или завичајна прича коју бисте желели да отргнете од заборава и оставите будућим генерацијама?

Жељела бих написти збирку прича које сам чула од старијих људи. Али то су већ урадили или раде друге, млађе колеге. Ја сада пишем једну необичну  књигу о којој овом приликом нећу говорити.

Тагс: Бања ЛукаГрозда РегодићЗмијањекњижевна наградаКњижевни енсафкњижевностПетар КочићПечат ДавидовРепублика Српска
Превиоус Пост

НОВА КЊИГА СТРАХИЊЕ ЦРНИЋА ТРАНДАФИЛОВИЋА

Неxт Пост

„ТИХИ ЈУНАЦИ“ ДЕЈАНА ТОДОРАНОВИЋА У БАЊАЛУЦИ

Неда Гаврић

Неда Гаврић

БИОГРАФИЈА Неда Гаврић, дипломирани комуниколог, рођена у Бањој Луци. Објавила збирке поезије: „Девојачки сан”, „У бескрају нежности”, „Храм љубави“, “Јесен жедне душе” те збирку кратких прича „Какав принц, таква и бајка“ и збирку поезије “Оно што ниси знала о љубави” награђених на 6. Дринским књижевним сусретима. Књигу “Јесен жедне душе” снимила је у аудио издању за едицију “Један писац, једна књига” у издању Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске. У штампи је књига избора из поезије преведене на Мађарски језик под називом “Све док има љубави” коју је приредио познати преводилац Илеш Фехер. Део прихода од продаје књига поклањала је Удружењима родитеља деце са посебним потребама у Републици Српској и Србији. Њене песме су превођене на неколико светских језика, заступљена је у неколико домаћих и страних антологија, истакнутих приређивача. Учесник је многих домаћих и Међународних књижевних сусрета и фестивала у Србији, Немачкој, Француској, Мађарској, Малти, Румунији, Аустрији и др. Била је учесник Првог форума сроских књижевника дијаспоре на Малти. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Одлуком Министарства просвјете и културе Републике Српске, 2020. године уписана је у Регистар уметника Републике Српске. Неке од њених песама снимили су домаћи извођачи. Добитник је бројних књижевних награда, као и награда за очување културе, писма, али и хуманости, мећу којима су: - Награда “Мргуда” КПД Троречје “Петар Кочић” за причу “Змијањски в(р)ез. - Награда “Упакована носталгија”. Ову престижну награду додјељује „Диаспора гроуп” пословни, културни и медијски клуб основан у Чикагу, који данас послује у десетинама земаља света. Признање се додељује истакнутим појединцима као амбасадорима свог народа у свету, те за хуманост и очување традиције и културе. - Признање за допринос у развоју редакције Књижевног ЕСНАФа Београд на пољу информисања, културе и уметности. - добитник је Специјалне повеље Међународног књижевног фестивала „Инђија Про Поет 2023.” - награда за рукопис поезије "Оно што ниси знала о љубави" 6. Дрински књижевни сусрети - награда за рукопис кратких прича "Какав принц, таква и бајка" 6. Дрински књижевни сусрети - Главни је уредник и водитељ ТВ емисије „Стил" која се емитује на десет телевизија. - Аутор и водитељ је радио емисије “Бањалучке приче са Недом” на Контакт радију Бањалука. - Уредница је информативног програма и уредница за културу на Порталу Књижевне радионице Кордун (Wест Цхестер, Пеннсyлваниа) где је урадила преко стотину интервјуа са књижевницима и књижевним критичарима. - Главна и одговорна је уредница Књижевног ЕСНАФа из Београда. - Дописник је из Републике Српске Инфо визије Београд. - Члан је Комисије за измену имена улица и тргова Града Бања Лука. - Водитељ је многих међународних конференција, симпозијума, панел дискусија, изложби, концерата и слично. У организацији Удружења књижевника Републике Српске, водитељ је сајамских промоција књига и Међународних књижевних сусрета. - Члан је Удружења новинара Војводине и Друштва нових медија, те Удружења новинара Србије. Члан је Управног одбора Удружења новинара Војводине. - Члан је Комисије за измену назива улица и тргова Града Бањалука. - Добитник је годишње награде „Змај“ Удружења новинара Војводине и нових медија која се традиционално додељује заслужним новинарима ТВ-а, радија и портала. - директни сарадник УГ Светионик Бања Лука - Портпарол је УГ Виартис у Бањалуци, - УГ “Богојављенски пливачи-за крст часни” Бања Лука. - Портпарол је медијске групације МирЈак, модерна медијска групација која обједињује телевизијске и дигиталне садржаје, професионалну продукцију и различите медијске формате. Живи и ради у Бањалуци.

Неxт Пост
„ТИХИ ЈУНАЦИ“ ДЕЈАНА ТОДОРАНОВИЋА У БАЊАЛУЦИ

„ТИХИ ЈУНАЦИ“ ДЕЈАНА ТОДОРАНОВИЋА У БАЊАЛУЦИ

Леаве а Реплy Цанцел реплy

Yоур емаил аддресс wилл нот бе публисхед. Реqуиред фиелдс аре маркед *

  • Трендинг
  • Цомментс
  • Латест
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ: ПОЗИВ МЛАДИМ АУТОРИМА

КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ: ПОЗИВ МЛАДИМ АУТОРИМА

06.11.2026
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

15.11.2025
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: ТАМАРА ПУЗИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: ТАМАРА ПУЗИЋ

13.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: САЊА КОС ОСТОЈИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: САЊА КОС ОСТОЈИЋ

13.11.2026
ЗВЈЕЗДАНА И ВУКОДЛАК АЛЕКСАНДРЕ ЧВОРОВИЋ

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ ОГЊЕНА КОВАЧЕВИЋА

2
Вања Кесић: Када би гробови проговорили

Вања Кесић: Када би гробови проговорили

1
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА КОНКУРСА „РЕЧ И СМИСАО“ – КЊИЖЕВНОГ ЕСНАФА

1
НОВА КЊИГА ВАЊЕ КЕСИЋ

НОВА КЊИГА ВАЊЕ КЕСИЋ

1
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

22.11.2026
АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

20.11.2026

Recent News

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
64
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
215
МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

22.11.2026
169
АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

20.11.2026
286
Књижевни ЕСНАФ

издања, рецензије, разговори, клуб читалаца, културасећања, ризница, мали еснаф, проза, поезија, беседе, колумна,аутори, вести

Категорије

  • АУТОРИ
  • АФОРИЗМИ
  • БЕСЕДЕ
  • ВЕСТИ
  • ИЗДАЊА
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КОЛУМНА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПОЕЗИЈА
  • ПРОЗА
  • РАЗГОВОРИ
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РИЗНИЦА
  • УДАРНЕ ВЕСТИ

Последње објаве

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
  • Контакт

© 2025 Književni Esnaf

Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
  • ПОЧЕТНА
  • АУТОРИ
  • БЕСЕДЕ
  • ВЕСТИ
  • ИЗДАЊА
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КОЛУМНА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПОЕЗИЈА
  • ПРОЗА
  • РАЗГОВОРИ
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РИЗНИЦА
  • УДАРНЕ ВЕСТИ
  • LATINICA

© 2025 Književni Esnaf