МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ

У овој рубрици представљамо младе, неафирмисане ауторе који тек граде свој књижевни пут. Желимо да им пружимо простор да се њихов глас чује, да њихови поетски и прозни радови пронађу пут до читалаца и да покажемо колико стваралачког потенцијала, искрености и лепоте речи живи међу младим људима.
Тамара Пузић рођена је 2000. године у Бањој Луци. Након завршене средње школе сели се у Грац, где данас студира и ради.
Љубав према писању прати је од најранијих дана. Још у школским клупама радо је писала саставе, док су код куће настајали њени први есеји. Током пандемије јавила се и жеља да напише књигу. Иако тај рукопис до данас није добио свој завршетак, идеја и љубав према писаној речи и даље су ту.
Поред писања, Тамара воли да чита, путује, практикује пилатес и слуша подкасте посвећене психологији. Увек је привлаче нове спознаје, различите перспективе и приче које подстичу на размишљање.
Поезија је још један начин на који Тамара истражује свет око себе и онај у себи, а одзив на Јавни позив младим ауторима у Књижевном ЕСНАФу прилика је да своје стихове подели са читаоцима и направи још један корак на свом књижевном путу.

ЛЕТ
Летим,
А испод мене се смјењују градови.
Летим,
А драги људи ми машу.
Летим,
И када су јаки вјетрови.
Летим,
И у јату, али чешће сама.
Летим,
А пад је засигуран.
Летим,
Од куће до куће.
Летим,
Тражећи дом.
САДА ЗНАМ
Назвао си ме да изађем,
Нисам знала да ћу изаћи из своје љуштуре.
Загрлио си ме,
Нисам знала да ћеш ме пољубити.
Погледао си ме,
Нисам знала да ћеш рећи ”свиђаш ми се”.
Пољубио си ме,
Нисам знала да ћеш ми љубити рамена.
Возио си споро, као што си ме и љубио,
Нисам знала да ћу отићи без окретања.
Али знала сам,
Јер је подјељена друга рука карата.













