ТАЈНА БЕЛОГ АНЂЕЛА У МАТИНОМ СРЦУ
Прича из збирке кратких прича “Шетња са Николом” Јелене Грбић

ТАЈНА БЕЛОГ АНЂЕЛА У МАТИНОМ СРЦУ
Мали Матеј је тога јутра чврсто стезао свог меду и лажу, као да су највеће благо на свету. Корачао је тихо кроз храм, али у његовом срцу било је нешто велико што је желео да исприча. Пришао је свештенику, оцу Филипу, подигао главу и озбиљно рекао:
– Оче Филипе… ја имам једну тајну.
Отац Филип се насмеши и спусти да буде ближе његовим очима.
– Реци, Матеје.
Мата је мало стегао меду, па прошапутао:
– Мене ноћу чува Бели Анђео. Кад се угаси светло… он дође. Стоји поред мог кревета и не да да ме било шта уплаши. Очи су му сијале док је причао.
– И ја му све причам! Како сам био добар, како сам помагао, како сам се играо… све му кажем. А он ћути, али знам да ме слуша.
Отац Филип га пажљиво слушаше, не прекидајући.
– И знаш шта још? – настави Мата узбуђено.
– Он чува све људе које ја волим. Маму, тату, баку… и мог бату! Све их чува! Мало је застао, па подигао меду и лажу:
– Ја сам дошао да те питам… где живи Бели Анђео? Хоћу да му дам меду и лажу. Они су моји најбољи другари… па да и он има другаре.
Отац Филип је тихо уздахнуо, али од радости. Помиловао је Мату по коси.
– Знаш, Матеје… Бели Анђео не живи далеко.
Мата се нагнуо ближе, као да слуша највећу тајну.
– Он живи… у твом срцу.
– Мата је збуњено погледао у груди, па опет у оца Филипа.
– У мом срцу?
– Да. Кад си добар, кад волиш, кад помажеш – тада он најјаче сија. И зато те ноћу чува… јер је увек са тобом. Мата је мало ћутао, па тихо рекао:
– Али… ја се некад плашим… да ће ме он напустити.
Отац Филип га загрли благо.
– Неће, Матеје. Знаш када Анђео остаје најближе?
– Кад…?
– Кад слушаш маму и тату. Кад волиш баку и секицу. Кад помажеш старима и слабима. И кад се лепо играш са батом.
Мата се замисли, па климну главом.
– Онда ћу бити добар… да остане.
Отац Филип се насмеја:
– И не само да ће остати – него ће бити поносан на тебе. Мата је онда чврсто загрлио свог меду и лажу, па тихо прошапутао:
– Онда ће и они да буду срећни… јер је и Анђео са нама.
И тог дана, док је излазио из храма, Матеј више није гледао око себе да ли је Анђео ту. Сада је знао. Бели Анђео је већ био – у његовом малом, добром срцу.













