МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

Корени су више од успомене на порекло – они су невидљиве нити које нас повезују са прецима, завичајем, породичним наслеђем и сопственим бићем. У њима се сусрећу прошлост и садашњост, припадање и трагање за собом, оно што носимо у себи и оно што тек постајемо.
Са посебним задовољством објављујемо ову песму на порталу Књижевног ЕСНАФа, који је уједно и издавач Миличиног стваралаштва. Верујемо да млади песнички гласови заслужују простор, пажњу и подршку, јер управо у њима препознајемо могућност нових књижевних сусрета и будућих вредности.

КОРЕНИ
У мени тече крв мојих предака,
из душе црвени божур цвета,
по срцу пече траг ожиљака
српских јунака из војничких чета.
У мени се љуте битке воде,
Косовска, битка на Кошарама и Маричка,
удишем божански мирис слободе
што у аманет добисмо у времена ратничка.
У мени се војска на Косово враћа
тамо где се слобода смрћу плати,
где на прозор гавран старој мајци свраћа,
док чека свог јединца кући да се врати.
У мени се обнавља Душаново царство,
граде православне цркве и манастири,
враћа се српско Косово, богатство,
и седокоси с овцама пастири.
У мени се чује звук црквених звона,
вијори последња српска тробојка,
поново формира избегличка колона
и отвара изнова стара српска бољка.
У мени одјекује јецај мајке
за мужем и тек рођеним дететом,
пресушеним млеком мајчине дојке
и изгубљеном срећом, отетом.
У мени је српска славна историја,
предака витештво и чојство,
дугогодишња породична традиција,
Отац, Син и Дух, свето тројство.
У мојој се кући слави крсна слава,
меси славски колач и пали воштаница,
прославља учитељ Свети Сава,
негује православље и ћирилица.
У свето што ми је – не дирај,
тако ми светог Исусовог крста,
када би неко рекао – нов живот бирај,
Милица би ми опет било име
и крстила бих се са три прста!













