Пише: Неда Гаврић
Овогодишњи трочлани жири – Зоран Костић (председник), Ранко Рисојевић (члан), Предраг Бјелошевић (члан) – једногласно донесеном одлуком, престижно књижевно признање доделио је познатом јерменском песнику Бабкену Симоњану, имајући у виду његов целокупни лирски опус високе уметничке вредности.
„Певај душо, тугуј срце, благосиљај родна земљо! Песници ће одбранити право на плач или их неће бити. Бабкен Симоњан, песник, не тајећи сузе пева своје јерменско господство. Господство које је и српско, јер је од књиге „Ходочашће“ њен аутор Бабкен Симоњан и српски песник. И јер му је срце од старинског пламена. Од оног на Арарату, који се никад не гаси. Добродошао у српску поезију, брате, Симоњане“, написао је песник Брана Петровић у редовној колумни у НИН-у, 5. јула, 1998. годоне.
У образложењу одлуке о додели признања, жири Удружења књижевника Републике Српске сматра да Бабкен Симоњан поезију доживљава као највиши облик књижевне писмености која до пуног изражаја долази кроз версификаторско сазвучје, којим је постигао завидне стваралачке резултате окушавајући се у скоро свим песничким формама и облицима.
За овог аутора – познаваоца многих светских култура и језика – поезија је језик над језицима, а у случају српске и јерменске књижевности, и његова конкретна улога у прожимању две културе. На том плану, и као песник, и као књижевни преводилац, односно, већ три деценије, најживља духовна јерменско-српска спрега, Бабкен Симоњан је остварио импозантне резултате и успехе, што ће, на крају саопштења жирија, најбоље илустровати чак и редуковани биографски подаци лауреата:
Јерменски пјесник, преводилац, есејиста, србиста, експерт јерменско-српских веза, истакнути уметник, Бабкен Симоњан је рођен 1952. године у Јеревану (Република Јерменија). Аутор је петнаест књига песама, есеја, путописа и преко 900 публикација. Од 1975. године, први у својој земљи, бави се јерменско-српским књижевним и културним везама, истражујући јерменску дијаспору Србије. Учествовао је на више Међународних сусрета писаца и Међународних сусрета преводилаца. Његови књижевни радови преведени су на руски, српски, бугарски, украјински, словачки, естонски, италијански, мађарски, енглески, француски и румунски језик.
Од 1980. године редовно преводи на јерменски језик дјела из српске народне, класичне, и савремене књижевности. По свом избору и преводу објавио је многе књиге јерменских и српских аутора, више панорама, избора и антологија српске поезије. Од 2002. године, редовни је члан Матице српске.
Бавио се професорским радом на Јереванском лингвистичком универзитету „Брјусов“ где је на своју иницијативу 2003. године отворио курс српског језика. Године 2005-2006, предавао је српски језик и на Руском филолошком факилтету Јереванског државног универзитета.
Члан је Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије.
Имајући у виду његову вишегодишњу књижевну, преводилачки и културокошку делатност у области јерменско-српских културних веза, одлуком Владе Републике Србије 2006. године именован је за Почасног конзула Републике Србије у Јерменији.
Овај аутор је добитник више престижних, како јерменских тако и међународних књижевних признања. Последње две године Бабкен Симоњан ради на новој, обимној Антологији српске поезије на јерменском језику, у којој ће својим песмама бити заступљено и више аутора из Републике Српске.
