ČEKANJE NEČEKANJA
Sve prolazi u čekanju.
U čekanju da svane,
u čekanju da dođe,
u čekanju da prođe.
U čekanju da stane.
U čekanju.
Sve prolazi u čekanju.
U čekanju konobara,
u čekanju poštara,
u čekanju lekara,
u čekanju strvinara,
u čekanju.
Sve prolazi u čekanju.
Sačekaj, proći će.
PRELJUBNIKU
Peče li te večeras sneg?
Niz krovove grada huji li vetar?
Neljubavni smo ti i ja zbeg,
tvoja je duša moje tuge pletar.
Tama tu i tamo. Tmast od tmine.
Pod krevetom noć sklupčana.
Trake mraka duž stomaka.
Nevidelo pod prozor selo.
Iz zjapi-zida zinula mrklina.
Iz usne duplje nesta maslačak,
iz nozdrva vlas s tvojih grudi.
Hrpa čežnje, nade ni tračak.
Otvoreno oko, ništa mi ne budi.
Prosu se osvit. Ozaruje zora.
Pupi radost oprostom orošena.
Zarudela rumen srama devojačkog.
Nagizdani dani nevestice.
Miris šire vlažne bradavice.
Mojim si joj vinom ugrize učinio.
Mojim vinom, grom te ne ubio!
OGRLICE ZA DEVICE
Bog ti je podario Sunce
koje zapljuskuje obale svih Resava, Rzava i Morava.
Prosta ti radost iz senika:
kao trešnje na ušima devica,
kao osmeh pod brcima ženika.
Veruješ li u pitominu pod srbijanskim grudima
koja je kadra da ućuti vetar?
Udahni gutljaj mladog vina
i zadeni lutanja o ariju
za naizgubljivog sina.
Bog ti je podario Mesec
koji rasanjuje sećanja sa svih Resava, Rzava i Morava.
Sviraj i osokoli.
Ne arči dar ako nije za čar.
Srpski je da se voli.
JABUKE I SNEG
Nosila je
preko ruke korpu od vrbinog pruća.
Koračala je trgom.
Beše blještavo beo
poput uštirkane posteljine
neveste koja još nije skinula veo.
Pod zajedničkim nebom
Beše pusto kao kad
neživot vrvi. Gazila je
osušene lokve ljudske i neljudske krvi.
Brala je oblake,
birajući one koji su ličili na vunene kićanke.
Spuštala ih je
u džepove haljine. Cvetne i tanke.
Poslala je
načas misao vranama. Behu neuznemirene
raznobojnim plastičnim kesama,
načičkane po raskrečenim granama.
Zurila je
u usamljeno mrko stablo
izranjavljeno mecima i
Okićeno partama i lecima.
Tragala je
mnoštvom azbučnih, abecednih i inih slova,
među imenima mladih i starih,
petokrakih zvezda, polumeseca i krstova.
Izvadila je
oca iz korpe načinjene od vrbinog pruća.
Pridružila ga je
ostalim mrtvoborcima. Pribadačama.
Nije bio pokošen rafalom maloletnog
komšijinog sina. Kriva beše kama.
Sećala se
da je znao da nabroji sve glavne gradove i svetske luke,
ali ne i da li je rođendan njene majke
padao kad i sneg ili jabuke.
Stajala je na trgu.
Beše blještavo beo
poput uštirkane posteljine
neveste koja još nije skinula veo.
Nije znala
Šta od nje želi tvorac?
Gležnjeva obeleženih zadevojčenošću,
pitala se da l’ je i ona sada borac.
Prokrvarila je jutros.
A nit’ joj je ko ušao, nit’ ko na vrata kucao.
Tek, poteče joj je iz međunožja
u koje niko nije pucao.
Nedostajala joj je majka,
koja nije zasluživala partu na trgu.
Ubi je mahniti vozač.
Često sreće tog nikad uhapšenog mrgu.
Da je mogla
spustila bi majku
među oblake koji liče na vunene kićanke.
U džepove haljine. Cvetne i tanke.
Majko, koja je krv blagoslovenija,
menstrualna il’ revolucionarna?
Pitala bi je, pred nju stala.
Majka bi, valjda, znala.
