ILIJA ŠAULA: AI KAO PREDMEDIJATIVNI PROSTOR

AI KAO PREDMEDIJATIVNI PROSTOR
„AI tako postaje predmedijativni prostor u kojem čovek može da pripremi sopstvenu misao za susret sa drugim.“

Svaka nova tehnologija, pre nego što promeni društvo, najpre promeni način na koji čovek razgovara sa samim sobom. Tako je bilo sa pismom, koje je omogućilo da misao nadživi trenutak u kojem je nastala; sa štampom, koja je pojedinačnu ideju pretvorila u zajedničko nasleđe; sa internetom, koji je udaljene ljude doveo u neposrednu blizinu. Veštačka inteligencija predstavlja sledeći korak tog dugog razvoja, ali njena istinska vrednost neće se meriti količinom podataka koje može obraditi niti brzinom kojom pronalazi odgovore. Njena najveća mogućnost krije se u tome što čoveku otvara novi prostor za razgovor sa sopstvenom mišlju pre nego što ona postane društvena činjenica.

Upravo zbog toga ulogu veštačke inteligencije ne treba tražiti na mestu konačne odluke, niti u ulozi arbitra koji presuđuje ljudskim sporovima. Čovek ne sme prepustiti mašini odgovornost za ono što pripada njegovoj savesti. Mnogo je važnije razumeti da AI može postati ono što do sada u istoriji nismo imali – siguran prostor u kojem misao može sazreti pre nego što izađe u svet. U tom prostoru čovek može izgovoriti svoju ljutnju bez posledica, proveriti težinu sopstvenih reči, preispitati argumente koje nosi u sebi i suočiti se sa mogućim odgovorima koje možda nije bio spreman da čuje. Ono što bi u neposrednom susretu moglo izazvati novu povredu, ovde dobija priliku da se preobrazi u promišljanje.

U tom smislu veštačka inteligencija ne simulira drugog čoveka. Ona proširuje horizonte dijaloga. Pokazuje moguće pravce razgovora, otvara treće i četvrte mogućnosti koje afekt često zaklanja, podseća na činjenice koje su u trenutku emotivne uzburkanosti ostale neprimećene i pomaže da se misao oslobodi sopstvene zatvorenosti. Čovek tada ne razgovara sa mašinom da bi od nje dobio istinu, već da bi jasnije čuo sebe. Tehnologija ne postaje izvor smisla; ona postaje prostor u kojem se čovek priprema da smisao odgovornije ponese u susret drugom čoveku.

To je razlog zbog kojeg veštačku inteligenciju u ovom eseju ne posmatramo kao medijatora. Medijacija je, u svojoj najdubljoj prirodi, susret dva živa bića koja prepoznaju jedno drugo u svoj njihovoj složenosti. Nijedan algoritam ne može zameniti pogled, ćutanje, intuiciju ili onu jedinstvenu ljudsku sposobnost da se u jednom trenutku oseti ono što nije izgovoreno. Ali između unutrašnjeg previranja i tog živog susreta postoji prostor pripreme. Upravo tu, u tom tihom međuprostoru, otvara se nova mogućnost koju civilizacija do sada nije poznavala.

Možemo ga nazvati predmedijativnim prostorom. To je vreme u kojem čovek još nije stupio u dijalog sa drugim čovekom, ali je već započeo dijalog sa sopstvenim mislima. U tom prostoru emocija dobija priliku da uspori, intuicija da se razbistri, a reč da sazri. Nije slučajno što su mudraci svih vremena upozoravali da između misli i izgovorene reči mora postojati vreme tišine. Veštačka inteligencija ne stvara tu tišinu, ali je može učiniti plodonosnijom. Ona ne utišava čoveka; ona stišava galamu koja često govori umesto njega.

Na taj način AI postaje deo one tihe arhitekture o kojoj sam već govorio. Ne zato što preuzima ljudsku odgovornost, već zato što je osnažuje. Njena najveća vrednost nije u tome što čoveku nudi gotova rešenja, već što ga podstiče da pre nego što donese odluku vidi više mogućnosti nego što ih je u prvom trenutku bio svestan. Time se ne smanjuje značaj ljudske intuicije; naprotiv, ona dobija širi prostor u kojem može delovati slobodnije i trezvenije.

Upravo u tome biće jedan od najvažnijih doprinosa veštačke inteligencije budućoj civilizaciji. Ona nas neće učiniti mudrijima, niti će umesto nas rešiti naše moralne dileme. Ali može pomoći da se čovek, pre nego što izađe pred drugog čoveka, oslobodi dela unutrašnje napetosti koja ga sprečava da vidi ono što je oduvek bilo prisutno. A kada u takvom stanju stupi u dijalog, medijacija više neće počinjati tek za pregovaračkim stolom. Ona će započeti mnogo ranije, u tihoj pripremi svesti koja je naučila da razume pre nego što odgovori.