BOL
Život je neumoljiv nama, isto kao što je ljubav neumoljiva njemu.
Iskustvo je umetnik, slikar i vajar koji oblikuje i prikazuje sve životne forme u njihovom pravom svetlu i izrazu. Iskustvo je ostavština koju niko ne stavlja u testament, a trebalo bi da bude pod stavkom jedan.
Bol je boja kojoj ljubav menja nijanse. Varamo se ako mislimo da bol nestaje — ona se samo primiri i uvek je spremna da nas ponovo stavi u okove. Neki ljudi se glasno smeju kad dožive jaku bol; iskustvo ih je naučilo da joj uzmu moć i pretvore je u alstromerije, sve do trenutka kada se ponovo ne pretvori u bol.
Jecaj je pogled u nebo bez zvezda, a uzdah je rađanje dana. I u Vedama se može naći crno i belo — simboli dana i noći, svetla i tame, smene koja otkriva tajnu i uranja je u iskustvo sa kojim valja prebroditi sve promene uzrokovane Božjom ljubavlju prema životu.
Voleti znači držati bol u zatočeništvu, puštati je na tren tokom dana da prošeta svoj krug i vraćati je natrag u robovanje. Nemušte igle zamočene u alkohol ne daju mi da priđem krematorijumu radosti i oslobodim je onoj ljubavi u koju verujem dok volim.
Prst mi je utonuo u svetlost — mislim da je već svanulo.
Dobro jutro, prijatelju.
