БОЛ
Живот је неумољив нама, исто као што је љубав неумољива њему.
Искуство је уметник, сликар и вајар који обликује и приказује све животне форме у њиховом правом светлу и изразу. Искуство је оставштина коју нико не ставља у тестамент, а требало би да буде под ставком један.
Бол је боја којој љубав мења нијансе. Варамо се ако мислимо да бол нестаје — она се само примири и увек је спремна да нас поново стави у окове. Неки људи се гласно смеју кад доживе јаку бол; искуство их је научило да јој узму моћ и претворе је у алстромерије, све до тренутка када се поново не претвори у бол.
Јецај је поглед у небо без звезда, а уздах је рађање дана. И у Ведама се може наћи црно и бело — симболи дана и ноћи, светла и таме, смене која открива тајну и урања је у искуство са којим ваља пребродити све промене узроковане Божјом љубављу према животу.
Волети значи држати бол у заточеништву, пуштати је на трен током дана да прошета свој круг и враћати је натраг у робовање. Немуште игле замочене у алкохол не дају ми да приђем крематоријуму радости и ослободим је оној љубави у коју верујем док волим.
Прст ми је утонуо у светлост — мислим да је већ свануло.
Добро јутро, пријатељу.
