Ilija Šaula – TREĆE DOBA

TREĆE DOBA

U tišini godina, kao u šumi nakon kiše, otkrivamo dubinu duševnog mira. „Treće doba” života, često viđeno poput zalaska, zapravo je zora svesnog zagledanja u unutrašnji svet, gde  trenuci postaju dragoceni kao kap rose na cvjetu.

Upravo tada, vreme naliko neuhvatljivoj ptici, odnosi nam iluzije mladosti, ali daruje mudrost. U takvoj mudrosti, uči nas da je duševni mir nešto što nosimo u sebi. To je stanje sa mnogo osećaja. Harmonija sa stvarnošću. Dok noć obavija zemlju tamom, zvezde sjaje još jače, tako i u „trećem dobu” unutrašnji svet postaje svetionik.

U tom trenutku čovek se sve više umiruje, a manje govori. Ali u tom miru rađaju se reči, lekovite i inspirativne. Tišina stvara mnogo više reči nego što ih ikada izgovorimo, stoga i reka života svojom bistrinom dane čini boljim, lepšim i mudrijim.

I tako romantičar u nama šapuće da je život pesma pevana u ritmu promena. Svaka faza je stih, a trenutak nota. U „trećem dobu”, muzika postaje tiša, ali dublja. Zamislimo šum šume u jesen, kada lišće pada polako, tako i misli padaju u tišinu, ostavljajući prostor za ono bitno.

Otuda filozofi kažu da je smisao života u određivanju smisla. Ako je to istina, onda u refleksiji, u tišini, pronalazimo ono što nas čini živima. „Nikad nije kasno” nije samo fraza, već poziv da svaki delić vremena bude prilika za novo otkriće. Koren drveta raste dublje što je stablo starije, tako i čovek, u „trećem dobu”, raste u dubinu razvijajući dublju logičku povezanost.

U toj tišini duševni mir je pratnja koja nas sigurnim putem vodi do cilja. Na tom putu,  godine su listovi u herbariju – osušeni, ali još uvek mirišljavi. Takvi trenuci su prilika da se osvrnemo, da vidimo lepotu u svemu što postoji i da shvatimo da je život, kao i jesen, prolazan, ali prepun boja.