Илија Шаула – ТРЕЋЕ ДОБА

ТРЕЋЕ ДОБА

У тишини година, као у шуми након кише, откривамо дубину душевног мира. „Треће доба” живота, често виђено попут заласка, заправо је зора свесног загледања у унутрашњи свет, где  тренуци постају драгоцени као кап росе на цвјету.

Управо тада, време налико неухватљивој птици, односи нам илузије младости, али дарује мудрост. У таквој мудрости, учи нас да је душевни мир нешто што носимо у себи. То је стање са много осећаја. Хармонија са стварношћу. Док ноћ обавија земљу тамом, звезде сјаје још јаче, тако и у „трећем добу” унутрашњи свет постаје светионик.

У том тренутку човек се све више умирује, а мање говори. Али у том миру рађају се речи, лековите и инспиративне. Тишина ствара много више речи него што их икада изговоримо, стога и река живота својом бистрином дане чини бољим, лепшим и мудријим.

И тако романтичар у нама шапуће да је живот песма певана у ритму промена. Свака фаза је стих, а тренутак нота. У „трећем добу”, музика постаје тиша, али дубља. Замислимо шум шуме у јесен, када лишће пада полако, тако и мисли падају у тишину, остављајући простор за оно битно.

Отуда филозофи кажу да је смисао живота у одређивању смисла. Ако је то истина, онда у рефлексији, у тишини, проналазимо оно што нас чини живима. „Никад није касно” није само фраза, већ позив да сваки делић времена буде прилика за ново откриће. Корен дрвета расте дубље што је стабло старије, тако и човек, у „трећем добу”, расте у дубину развијајући дубљу логичку повезаност.

У тој тишини душевни мир је пратња која нас сигурним путем води до циља. На том путу,  године су листови у хербарију – осушени, али још увек миришљави. Такви тренуци су прилика да се осврнемо, да видимо лепоту у свему што постоји и да схватимо да је живот, као и јесен, пролазан, али препун боја.