КОСТА КОСОВАЦ: ПОБЕДА ЈЕ БИТИ ЧОВЕК

САМАЧКИ СТАН

Дајте ми што мањи стан,

јер живим самачки живот,

а стан колики год да је,

за самца је увек велик.

Дајте ми што мањи стан,

јер се станови ко ципеле разгазе

и временом прошире,

поготово ако виде да си сам.

Дајте ми што мањи стан,

а ако неко баш у њега и дође,

олако ћу рукама

избити зид.

СИРОЧЕ

Ниједно дете није сироче,

Чак ни оно, које никад није рекло оче,

Њих усвоји лето, гладно загрљаја,

И заволи вечност, очињег сјаја.

Јер живот тражи, оне љубави жељне,

Без кабанице, децу што су кисла,

Јер поврх свега и живот је сироче,

Остављено од смисла.

САСВИМ ДОСТА

О како смо мали, слаби и лажни.

Док звезде самују свој век.

Нама је битно да неком сво важни.

А шта би ти хтела само сам човек.

Пред природом ,небом вечним.

Док све на овом свету нама се нуди.

Човек се чини тако себичним.

А шта би ти хтела само смо људи.

Ми узимамо увек више него што смо дали.

И опет нам мало оста.

Ми тако смо горди, јер тако смо мали.

Људи смо, и то је доста.

САВЕСТ ПАУКА

У прошлости, ако би се за неку особу сумњало да је шизофрена,

Њена крв би се капала на паукову мрежу.

Уколико крв пробије мрежу, особа је болесна.

Не знајући да је од тада медицина узнапредовала.

Стари паук с времена на време,

Још и сад проверава чврстину нити.

Знајући да би његова лењост,

Некога могла, одвести у лудило.

СЕЋАЊЕ

Ретко одлазим на гробље,

јер знам да ти који тамо лежиш,

више од земље, сахрањен си по мени.

Па себе ухватим да исто цупкамо ногом,

највеће сећање

то су гени.

И не носим венац, ни свећу,

да на гробну ти плочу спустим.

Само кад осетим тебе у себи,

ја се не либим, него пустим.