Među razbacanim papirima
(Tra le carte sparse)
Tamo u beskrajnom oklevanju vremena
žive stvari kao razbijene kutije,
okleva na pragu dan kao i juče
čekajući da obuče boje večeri.
Tamo, gde se reči mešaju u vodama
mučenim samoubistvom iščekivanja,
još uvek preživljava belina nevoljene
zore, dok lebde fragmenti
lebdećeg vazduha, kao zrna razbacana uzalud.
Tamo u skrivenim uglovima žeđ nalazi mir
i surova istraga na koži zaustavlja se
na tananim prozirnostima krhkog sećanja.
Mali signali svetle na mahove, bez prestanka,
kao tamni nestašni i neočekivani vilenjaci.
I upravo tamo su našle utočište ljubičice,
lake kao trske izložene povijanju
Hronosa dok surovi bogovi talasaju
mekan i svilenkast vazduh u igri uloga.
Latice od mekog baršuna skrivaju se uplašene
među stranicama knjiga otvorenih slučajno
zaposlenim i umornim prstima, tražeći
jasne i jednostavne uspomene među razbacanim papirima.
Bez šuma
(Senza far rumore)
Ima dana punih praznina
koje treba ispuniti kao suve posude,
tražeći uzalud izvore nepresušne lepote,
dana načetih crvotočinom, faličnih već pri rađanju
koji uzalud pipaju nesigurno tlo,
čekajući potres.
To su tanani dani krhkog sećanja
kao filigran izložen vetru,
dani usamljeni kao svetionici među talasima,
i čamci oko njih, čekajući potrošene bljeske.
Daj mi ruku, vodi me tamo gde se svetlost
meša sa ružičastom zorom,
tamo gde se nazire zora
obučena u meku i izmaklu svilu.
Tražim taj dan, donosioca obećanja
povezanih izvanrednim koncem, ruke
mlataraju po mekoj obojenoj tkanini
prate tajanstvene vezove među stvarima
dok se koža menja kao što se polako menja
vetar, tiho, bez pravljenja šuma.
Na otvorenom moru
(A mare aperto)
Ima stena na liniji horizonta
i pogleda izgubljenih nad nepoznatim ponorom,
ima tragova i znakova pod nebom
i raširenih ruku ka dalekoj Africi.
Stižu ljudi i tereti bola,
beže tela obeležena olujama
i izlazi sunce nad ranama i ožiljcima
ako Bog podari haljine i tkanine milosrđa.
Na crvenom moru nepoznate tišine
snopovi bele svetlosti tamo, sa istoka,
kao Penelopa obučena na oltaru
pena čeka da se uda za pomorce.
Ruke koje prate more i njegove talase,
voda koja spaja obale postojanja
probodene jednakom i istom patnjom.
Leti jedna misao, svitac u mraku,
ja sam leptir krhke empatije
kao vilenjak poskakujem među lišćem,
ja sam vilin konjic slobodan u vazduhu.
I nosim odeću nepoznate plovidbenice
mediteranska esencija tajne
i moje priče pripovedaju o danima
i o stvorenjima koja spavaju na morskom dnu.
sto za Sekciju neobjavljene poezije.
BIOGRAFIJA AUTORKE
Lucia Lo Bianco je rođena 27. maja 1965. godine u Palermu. Diplomirala je strane jezike i književnost sa specijalizacijom za engleski jezik. Od 1993. godine predaje engleski jezik i književnost u srednjoj školi. Od 2002. do 2007. godine takođe drži katedru za engleski jezik i prevođenje na Univerzitetu u Palermu. Godine 2009. na Univerzitetu Leeds Metropolitan stiče titulu Master of Arts in Professional Development for Language Education. Njeno pisanje je u poslednje vreme poprimilo specifičniju socijalnu crtu, baveći se temama kao što su migracije i nasilje nad ženama. Nedavno je pisala o ratu i njegovim posledicama, a mnogi njeni tekstovi su nagrađivani i smatrani snažnom metaforom rata. Godine 2020. postaje suosnivačica WikiPoesia, akademik Udruženja Il Convivio i Akademik Sicilije. Dana 9. novembra 2021. godine primila je Nastro di Merito (Traku zasluga) za osvajanje prvog mesta na rang-listi WikiPoesia. Dodeljene su joj sledeće nagrade za životno delo (Premi Alla Carriera): Nagrada „Alda Merini” u Imoli (BO), Međunarodna nagrada „Carità è Donarsi”, Nagrada „Incontri (di)Versi” – Fuscaldo Città Cultura i na 16. izdanju Međunarodnog pesničkog konkursa Nagrada „S. Antonio Abate – Clara Russo”. Redovni je član brojnih kulturnih udruženja. O njoj su pisali Francesca Luzzio, Giuseppe Bagnasco, Gabriella Maggio, Marina Pratici, Rodolfo Vettorello, Lia Bronzi, Adalpina Fabra Bignardelli, Luciano Giovannini i Ida Rampolla del Tindaro.
Objavila je devet zbirki poezije, nekoliko antologija, dve zbirke pripovedaka i dva romana:
- „Le Ali ai Piedi” (2013);
- „Un longo viaggio” u zbirci: Parole in Fuga – Poeti del Nuovo millennio a Confronto (2014);
- „Il Faro” (2015);
- „Il Silenzio del Tempo” (2017);
- „Sono una Barca” (2021), Carta e penna ed. Torino;
- „Come una Libellula” (2021) Montedit Ed. Melegnano (MI);
- „E plana stanca sulla riva” (2022), Helicon, Arezzo;
- „Sono Occhi Scomparsi dentro il buio” (2023), Kanaga Ed., Arcore (MI);
- „Canto della terra” (2024), Daimon Ed., L’Aquila;
- „Le donne lo dicono” (2021), Swanbook Ed.;
- „Dove gli angeli camminano di notte” (2022), Swanbook Ed;
- „Stelle ribelli” (2024), VJ Ed. Milano;
- „Dorme il gigante” (2025), La Bussola Ed. Roma.
Za svoje brojne pesme i priče dobila je nekoliko stotina književnih nagrada u Evropi i Italiji i jedna je od najnagrađivanijih italijanskih književnica.
