Grumen
(na Ohridu 2025. Leta Gospodnjeg)
Nemoj da mi gaziš to parče zemlje,
tako ti Boga, obiđi, kolko mi tražiš para.
Pa tu mi đed mrtav spava,
evo ovdje mu je glava.
Prođi, tvoje ti sreće ..
Pa što mu lomiš taj krsni znamen,
zar ti i srpski mermerni kamen,
smeta, komšija, kud ode pamet,
ostaviše mi samo to u amanet,
da ne zaraste, da ne zaboravim,
i ne znam kako od tog da dušu oporavim.
Vodenički mi kamen pritiska,
I oko vrata guja svoje telo stiska,
nemoj pobratime ko Boga te molim,
posle svega onog te cenim i volim,
ostavi mi đeda, nek mirno spava,
bestraga ti otišla i pamet i glava.
Obiđi, tvoje ti sreće,
pa ti više na san dolaziti neće.
Što ti to treba, kad tvoje nije,
nemoj mi dirati kamen pod kojim je,
kuća i ognjište, greda i poprište,
ključ i uspomena, život i sena,
sve mi uzeste, ma i neka ste,
što će ti kamen i dva metra zemlje,
ne diraj Vaskrsnuće iz te memlje,
pusti mu umornu dušu i telo,
nek mu bar grumen glavu drži,
kad mu već vatra grudi prži,
s Nebesa gleda, s Nebesa plava,
što ti to treba, što će ti trava,
bestraga ti otišli i pamet i glava.
Obiđi tvoje ti sreće,
i više ti na san dolaziti neće.
Komšija, brate, pobratime, kume.
Nemoj, jer ako Vaskrsne opet će doći
Iz pepela sve što si spalio da podigne,
i iznad tebe visoko sebe da se uzdigne,
pa Gospodu iznova krila da raširi,
Tako ste i prošli put tražili.
Tri puta Srbin umire, diko,
nemoj, bar to, ne dira te niko.
Obiđi, tvoje ti sreće,
i više ti na san dolaziti neće.
Milan S. Marković
