„ONA HOĆE A DUŠA KLOPOĆE“
Žarku Brestovcu i probranom društvu,
u restoranu „Epikurejac“u Gradu na Nijagari
Duša je gladijator
i gura sve do kraja.
Telo je uzbrdica
za muškarca, za ženu
tiha nizbrdica.
Telo hoće a srce
klopoće.
Žensko telo – nebesko odelo!
Srce je zemaljska činija
kuća koja se više
prazni no puni!
(Pesme iz knjige KANADIJANA U 10 DANA (2019)
ŠTA MI ČITAMO VAZDA KOJEKUDE
– Pesnička poslanica od Vardara do Mastiljara
Gde sve ne putujemo
da bi pročitali
zapis o nebu nad Srbijom
koja se ne drži među zvezdama,
već za meteorima pro-
pada, da bi pročitali
sagu o zemlji koju će
progutati mašina zaborava
i krvoločje silnih,
da bi izložili pogled
na drveće, biljke i životinje
za preradu mesa,
da bi
okupljenom ljudstvu
saopštili tugu i
bolove odasvude i odozgo,
a naročito kad je
topli ljudski saobraćaj
otežan, naročito kad
mu je iznad glave
probušeno nebo,
kojima je počelo ugroženo, koga su
nevolje i vlastodršci
gurnuli u čunak koji nije
tunel sa svećom na kraju –
garavi narod u garavom sokaku
gde nema izmicanja.
Ili da čitamo štogod
o ženama koje su dosađaju
u virtuelnim mrežama samoće i
neljublja,
ili o deci
koja pregaziše
naše već zagađene reke
i potoke mutnotoke,
o deci koja odoše
za tuđim profitom,
Bogu iza leđa toliko
da se sam Bog čudi
i njima i nama.
Ili naprosto
da čitamo
o onome o čemu ćutimo.
KOJI JEZIK POMAŽE
Sebi
Kad izgubiš Deklaraciju
a sleteo si i –
nedočekan si a
Azi Lant
Mi Grant
Emi Grant
gurnut si u gustu salu gde
vuče se slepo crevo
nevoljnika i očajnika
što tegle prtljag i senku
– sve svoje sa sobom –
od šaltera do oficira,
od oficira do oficira,
od šaltera do duvara…
Oficir crnomanjast:
Znate šta…da pogledamo
iz bliza kofere, torbe,
torbe, kofere…
Oficir crnpurast (kroz zube):
Otvaraj kofere! Knjige?!
Knjige na sunce!
…knjige ćute, zgomilane,
a sve moje. Očekuju da ih
ne isporučim Oficiru za
vezu i odnošenje
Knjiga.
Oficir crnomanjast:
Vi ste dakle autor, uzimajući
na neviđeno 2 kapitalna
dela koja krasi
moja slika. Prepoznajem sebe,
prepoznaju mene.
Autor:
Gospodo oficiri,
ima li ovde neko ko zna ruski?!
– dreknu autor već smoren, smožden,
živ pečen nedopečen, opečen…
Moj nemački bez njihovog nemačkog.
Moj rumunski bez njihovog rumunskog.
Moj srpski bez njihovog srpskog.
Odoše pod tepih. I tamo ostaše.
Dođe jedan njihov.
Da, ja gavarju pa ruski savsem ploha.
Ja serbskij pisatelj, iz Beograda…
Rus mi galantno vrati sklopljena krila,
autor raširi krila i odleprša.
Gaja i Cviko odvezoše me
u krčmu gde se sve brzo zaboravlja.
BULEVAR NIKOLA TESLA
Gordani i dičnoj Srbadiji kanadskoj
Munja uzbuđenja + nesanice Munja
gone me: idem kad svane
da meni svane i obasja me
Teslin lik što lebdi
nad slapovima dreždeći
na obali nadvisujući svakog
namernika ili zatečenika.
U međuvremenu ovde je
Bulevar Nikole Tesle prošao
kroz srce i pustoš
rasejanog srpstva
kao Put i Ljubav –
Osvetljenje i Nacionalno bdenje.
Od Toronta do Nijagare, recimo
na svih 8 strana postojećeg sveta
gde „rasuti izvori“ naši
pršte na sve strane, a ključevi biju…
DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI U VAZDUHU
