„ОНА ХОЋЕ А ДУША КЛОПОЋЕ“
Жарку Брестовцу и пробраном друштву,
у ресторану „Епикурејац“у Граду на Нијагари
Душа је гладијатор
и гура све до краја.
Тело је узбрдица
за мушкарца, за жену
тиха низбрдица.
Тело хоће а срце
клопоће.
Женско тело – небеско одело!
Срце је земаљска чинија
кућа која се више
празни но пуни!
(Песме из књиге КАНАДИЈАНА У 10 ДАНА (2019)
ШТА МИ ЧИТАМО ВАЗДА КОЈЕКУДЕ
– Песничка посланица од Вардара до Мастиљара
Где све не путујемо
да би прочитали
запис о небу над Србијом
која се не држи међу звездама,
већ за метеорима про-
пада, да би прочитали
сагу о земљи коју ће
прогутати машина заборава
и крволочје силних,
да би изложили поглед
на дрвеће, биљке и животиње
за прераду меса,
да би
окупљеном људству
саопштили тугу и
болове одасвуде и одозго,
а нарочито кад је
топли људски саобраћај
отежан, нарочито кад
му је изнад главе
пробушено небо,
којима је почело угрожено, кога су
невоље и властодршци
гурнули у чунак који није
тунел са свећом на крају –
гарави народ у гаравом сокаку
где нема измицања.
Или да читамо штогод
о женама које су досађају
у виртуелним мрежама самоће и
нељубља,
или о деци
која прегазише
наше већ загађене реке
и потоке мутнотоке,
о деци која одоше
за туђим профитом,
Богу иза леђа толико
да се сам Бог чуди
и њима и нама.
Или напросто
да читамо
о ономе о чему ћутимо.
КОЈИ ЈЕЗИК ПОМАЖЕ
Себи
Кад изгубиш Декларацију
а слетео си и –
недочекан си а
Ази Лант
Ми Грант
Еми Грант
гурнут си у густу салу где
вуче се слепо црево
невољника и очајника
што тегле пртљаг и сенку
– све своје са собом –
од шалтера до официра,
од официра до официра,
од шалтера до дувара…
Официр црномањаст:
Знате шта…да погледамо
из близа кофере, торбе,
торбе, кофере…
Официр црнпураст (кроз зубе):
Отварај кофере! Књиге?!
Књиге на сунце!
…књиге ћуте, згомилане,
а све моје. Очекују да их
не испоручим Официру за
везу и одношење
Књига.
Официр црномањаст:
Ви сте дакле аутор, узимајући
на невиђено 2 капитална
дела која краси
моја слика. Препознајем себе,
препознају мене.
Аутор:
Господо официри,
има ли овде неко ко зна руски?!
– дрекну аутор већ сморен, сможден,
жив печен недопечен, опечен…
Мој немачки без њиховог немачког.
Мој румунски без њиховог румунског.
Мој српски без њиховог српског.
Одоше под тепих. И тамо осташе.
Дође један њихов.
Да, ја гаварју па руски савсем плоха.
Ја сербскиј писатељ, из Београда…
Рус ми галантно врати склопљена крила,
аутор рашири крила и одлепрша.
Гаја и Цвико одвезоше ме
у крчму где се све брзо заборавља.
БУЛЕВАР НИКОЛА ТЕСЛА
Гордани и дичној Србадији канадској
Муња узбуђења + несанице Муња
гоне ме: идем кад сване
да мени сване и обасја ме
Теслин лик што лебди
над слаповима дреждећи
на обали надвисујући сваког
намерника или затеченика.
У међувремену овде је
Булевар Николе Тесле прошао
кроз срце и пустош
расејаног српства
као Пут и Љубав –
Осветљење и Национално бдење.
Од Торонта до Нијагаре, рецимо
на свих 8 страна постојећег света
где „расути извори“ наши
прште на све стране, а кључеви бију…
ДЕКЛАРАЦИЈА НЕЗАВИСНОСТИ У ВАЗДУХУ
