Поезија: Наташа Станић
ПЕСМА НА ПЕРГАМЕНТУ ПЛАВОГ ПЛАЧА
Десило се одједном, без најаве,
као љубичасти бол на палцу ноге.
У измаглици, између сна и јаве,
дошла је, као што долазе утваре многе.
Узалуд су биле избрисане све њене речи,
она поново крвљу исписује сваки стих.
Пробуди давно заспало и мртве волшебно лечи,
тако што их склони од њих.
На пергаменту плавог плача,
праискон је исписан кроз вековни бол,
снагом молитве и мача.
песма и д- мол.
НАШИ ДАНИ КАО ДИСОВИ
Вековне мудрости расточисмо
на, испод сваког нивоа, дневне глупости.
Шта то од себе учинисмо,
Боже, дај нам милости?!
Гомила која тумара и срља
у пропаст своју, шта ту има да чуди
што најпрљавији од свих све запрља.
Кад нема човека, како да буде људи?
У талогу тужног пропадања
тонемо годинама и еонима.
Ко има право о срећи да сања,
барем га дајмо ембрионима?!
У КИШУ ДА СЕ ПРЕТВОРИМ
Има нешто страшно у црним облацима,
што тумарају небом изнад Белог Града.
Ухвате за срце, као пипцима
неког чудовишта приспелог из Ада.
И зато желим у кишу да се претворим,
гримизне капи да чаробно проспем.
Ко ће да покисне, не марим
ја, ја бих само туге да сперем,
до суштине среће да доспем.
Кад не знам ништа осим да падам,
барем у кишу да се претворим.
Волим, верујем и још се надам
да сан немогући остварим.
У кишу да се претворим.
