OP(R)OSTI
Naiskap popij
čašu žuči
šta je čaša žuči
za srce od meda?!
Nek’ te drži
što te muči,
muku nosi čista voda
petak i sreda.
Prekrstiš se
i živiš,
ideš dalje
ne staješ.
Žuč je i u sutra
al’ ti danas traješ.
ŠKOLjKA
Kada bih živela na moru
ništa ne bih morala.
Puštala bih peni
da mi oblikuje misli
pesku da mi u pesak pretvori čežnju.
Kada bih živela na moru
razgovarala bih sa ribama.
I možda bih, kao školjka,
zaspala na dnu
da vidim ko će me izroniti.
JOŠ UVEK VERUJEM U LJUBAV
Za početak,
kraj je,
počela bol
završila ja.
Popiću ove suze
naiskap,
šta je to za mene
pijanu od očiju.
Počinje kraj,
to je najteži početak
jer ne znaš
gde da počneš,
ni gde završavaš.
Počinje kraj,
završavamo mi.
Popiću suze
naiskap,
trebaće me neko
suvih očiju.
EVHARISTIJA
K’o da me sam Gospod grli
kroz tvoje ruke.
Postim te.
Ispovedam.
Delim čistu ljubav
kao hleb i vino,
za pričest.
Prinosim žrtvu,
jednom za svagda.
Ili ako hoćeš jednostavnije,
VOLIM TE.
detalj slike: KRK Art dizajn
LJUDI OŽILjCI
Nije to pad sa bicikla
kao kad smo bili deca
Pa samo ustanemo
Stresemo prašinu sa kolena
Maramicom obrišemo krv
I krenemo dalje, na biciklu.
Ovakav pad je ponor bez dna
Kad jednom upadneš
Ne prestaješ da padaš
Da toneš.
Zajedno sa tobom pada i biciklo
I to dete u nama
I ta krasta
I ta krv
I maramica.
Svi padamo u bezdan
Kroz beznoć
Ništa ne vidimo
Samo osećamo pad.
Nije nam žao ni bicikla
Ni boli
ni rane
Ni kad ni gde ćemo pasti.
Nevažno je
Ako padamo.
Nema dna
A mi nemamo krila.
To su ti trenuci
Kad misliš, umrećeš
A ti
Rodiš se.
Gospod ima rezervnih krila
Za ljude ožiljke.
I opet sednemo na to biciklo
Dete u nama
Strese prašinu sa kolena
Maramicom obriše krv
I veselo okreće pedale
Kao da nije ni padalo.
Samo ostane ožiljak,
Ali to je znak
Da smo jaki
Da smo pobedili!
I nevažno nam je dno
I pad
Dobili smo krila
Gospodu mila!
