„СТРАШИЛО“ – НОВА КЊИГА ПОЕЗИЈЕ СРЂАНА ЛЕКОВИЋА
Пише:

Нова књига поезије Срђана Лековића „Страшило“ доноси пред читаоце песнички свет снажних емоција, дубоких промишљања и упечатљивих слика о човеку, времену, земљи, страдању и непролазној потреби за слободом.
Збирка „Страшило“ представља својеврсну песничку хронику једног немирног времена, али и интимно путовање кроз људску душу, њене ломове, страхове, сећања, наде и тишине. Лековићев стих не остаје само у простору личног доживљаја, већ се шири према колективном памћењу, историји, друштвеним превирањима и судбинама људи који су, често без своје воље, постали сведоци и учесници великих животних и историјских страдања.
Кроз низ песама које се тематски и мотивски надовезују, аутор отвара питања која превазилазе границе појединачног искуства. У средишту његовог интересовања налазе се човек и његова рањивост, а посебно место заузима однос према земљи, схваћеној не само као простор порекла и припадности већ и као живо биће, чувар сећања, уточиште и последње одредиште човековог постојања.
Насловна песма „Страшило“ посебно се издваја својом емотивном снагом. У њој се кроз потресну слику човека суоченог са унутрашњим сломом, усамљеношћу и губитком животне снаге отвара једна од најтежих тема – колико човек може да издржи и колико је мало потребно да се изгуби оно што га чини човеком. То је песма о патњи, али и о пријатељству, оданости и покушају да се сачува људскост онда када се чини да је све друго изгубљено.
Лековићев песнички израз карактеришу слободан стих, богата метафорика, звучност и честа игра речима. Његове песме не развијају се увек праволинијски, већ се крећу кроз слике, симболе и мисаоне преокрете, стварајући посебан ритам и атмосферу. У њима се нежност смењује са бунтом, елегија са иронијом, а лична исповест са снажним друштвеним и историјским коментаром.
Ипак, упркос тами, страдању и осећању света који губи своје ослонце, у овој поезији опстаје потреба за светлошћу. Она се препознаје у љубави, у пријатељској руци, у песми, у сећању и у вери да реч још увек може да одбрани човека од заборава и равнодушности.
„Страшило“ није књига која читаоцу нуди једноставност. То је збирка која тражи пажњу, осећајност и спремност да се завири испод површине написаног. Њена снага управо је у томе што не бежи од тешких тема, већ их претвара у поезију, остављајући простор за лично препознавање и промишљање.
Новом књигом Срђан Лековић потврђује своју посвећеност поезији као простору слободе, сведочења и отпора забораву. „Страшило“ је песничко сведочанство о времену и људима, о ономе што нестаје, али и о ономе што, упркос свему, наставља да живи у речи.
Јер, док год постоји песма, постоји и траг човека.














