ЉУБАВ ЈЕ ЈЕДИНА ВРИЈЕДНОСТ КОЈА НЕМА ЦИЈЕНУ
(Илија Шаула – Недрина – Књижевни ЕСНАФ – Београд – 2025.)
Валентина Берић
На плодном тлу, обрађеном, натопљеном разумјевањем и поштовањем изникла је збирка поезије чији корјен је дубоко заривен у сваки атом ријечи што се спајају у љубав према ономе ко љубав узвраћа. Пред таквом тачком на крају сваке мисли сви зарези падају на кољена и предају се јединој немјерљивој и безграничној вриједности што се среће ријетко у животу. А када се сретне њен благослов руши све недаће и препреке пред собом.
Љубав даје, обогаћује, изазива осмијех, подиже ниво бесвјести на свијесни праг толеранције. Унутрашњости два срца када се пронађу и споје у једно биће настају безумирућа осјећања.
Поезија Илије Шауле одише искреном жељом да човјек у љубави остане досљедан себи, а истовремено да буде спреман да промјени себе зарад двосмјерне улице кроз коју љубав стално путује.
Недрина је збирка поезије испуњена искреним откуцајима два срца. Поезија исткана на таквом прекривачу обилује мноштвом племенитости под чијим окриљем нема мјеста хладноћи. И највећи сњегови топе се када дође вријеме да их љубав загрли. Од рођења па до смрти само љубав одржава свијет будним.
У поезији Илије Шауле, цјењеног пјесника, сликара, прозног писца и издавача, у свакој ноти доминира љепота и снага жене, мајке, баке, супруге из чије утробе израња нови живот надахнут вјечном љубављу. Све што човјек губи љубав бесповратно зацјељује и лијечи, јер Бог је дао сваком способност да воли и буде вољен. Када нестане и оно мало свијести што је човјек има о себи, јер је неопходно да постоји, она мала искра дневне свијетлости претвара ваздух, предмете, људе у љубав кроз чије очи свака слика добије смисао, топлоту живљења, највећи степен емотивне интелигенције. У сваком човјеку постоји извор љубави на коме је вода најпиткија за пиће. Управо тај извор је Недрина и свака ријеч произашла из њега. Кроз тај извор пјесник црпи снагу, жељу, вољу, надахнуће сопствене моћи преносећи је на читаоца.
Једном када зароните у дубине овог поетског дијела, неће те остати равнодушни већ вољени сваком ријечју. Само искрене љубави могу тако грлити и даровати најљепши поклон, дио себе у узајамном тражењу себе код неког ко вас воли онако како вам недостаје да бисте били у цјелини.
Љубав треба продужавати сваким удахом, јер тим морем сви су предодређени да плове, неко прије, неко послије. Недрина је управо то плаветнило као одговор колико љепота љубави нема границе ако јој дајете слободу вољења. Шта је живот ако у њему не постоји љубав?
Осјећај недостајања, бриге, жеље, љутње, страха, стрепње, све су то показатељи колико бринете о некоме, а ако о некоме бринете, не можете, а да га не волите. Све тешкоће које човјека прате лакше се подносе ако се имају са ким подијелити, ако их има ко волити. И у оним задњим тренуцима, када истина открије да ништа у животу није било важно као љубав, из љубави све настаје и нестаје до поновног сусрета.
Илија Шаула је маестрално предочио кроз стихове колико је љубав заправо један једини покретач човјековог тијела. Управо тај механизам ради као сат, уједначеним покретима, уједначеним звуком ударања, толико гласно и распјевано, а уједно тихо и нечујно попут шапата и умирујућег бескрајног тона вољења.
Из љубави се рађамо, окружени љубављу одлазимо док се поново не сретнемо, некад, негдје гдје се траг не брише и гдје се поново проналазимо да се волимо.
Стављајући акценат на човјекову способност и надареност да воли, Илија Шаула још једном дарује и оставља у аманет дјело натопљено топлином осјећаја у коме трајно остаје да живи љубав као једина спона и једини смисао постојања.
