Једноставност претвара рад у дело
(Над збирком песама НАКЛОН Небојше Неце Ђурђевића, Интелекта – Ваљево, 2025.)
Пише: Илија Шаула
Песник Небојша Неца Ђурђевић је једноставан човек, али поезија му је комплексна и то је та магична нит између песника и његовог стваралаштва. – Илија Шаула
Небојша Неца Ђурђевић припада реду савремених песника. Одликује се искреношћу, а емоције од којих је саткана његова уметничка душа, најлепши су дар за обрадовати оне које сретне на свом животном путу. Небојша је себи дозволио да воли пуним срцем, безусловно. Читањем његове поезије то се осети и препознаје. Онај ко се нађе у пределима где обитава његово надахнуће биће запљуснут најискренијим стиховима осећајући снагу за властитом потребом да воли нежније и јаче.
Само загрли
да тишина пусти
речи
нерођене …
Већ сам навео да је главна тема Ђурђевићеве поезије искреност, у овој књизи с нагласком на љубав. Коме је та искреност намењена, пре свега тежњи песника када у чежњивим тренуцима хоће да негује и лечи своју песничку душу. Намењена је и страстима које га обузимају и владају над његовим бићем. Занешен утисцима своје прошлости уноси свежину тренуцима који га прожимају и сагорева као доносилац светлости наговештавајући срећу и лепе тренутке.
Свако слово
штобуде стих
део је мали
сваког гласа
штога уздах носи
јак а тих…
Слободним стихом, рефлексијом мисли и не наметнутом римом ослобађа и испраћа стихове, са свог духовног гумна у пределе свести љубитеља уметности, писане оловком срца. За преношење дубоких емоција и рефлексија користи једноставан, али снажан језик. Користећи метафоре и симболе на најлепши начин помаже читаоцу да се повеже са његовим осећањима.
Уздах је капија у грудима
кад тихо зашкрипи
док снови излазе
мирисом твоје косе
као маслачак
под кожу ми доносе…
чекам кораке
капи ми
чело росе
Кад је ритам Ђурђевићеве поезије у питању лако је приметити да су му песме мелодичне јер уме да употреби, не увек строго формалну риму, додатно улепшавајући емотивни утисак и дајући природни ток његовим стиховима. Приступачност широј публици из највећег разлога је због ауторове једноставности израза и непресушним емоцијама да воли, стреми, љуби и ствара.
Твоје мисли
су гомила
писама што ми
ветар ситним сатима
небом доносио
чекао сам пред вратима
и кад сам знао
да ми нећеш доћи …
Са радозналошћу сам читао рукопис ове књиге и читаво време аутор је био ту, присутан, на тренутке магичан, затечен у силиној тежњи да дотакне небо, а оно као да му се измицало, не да би га одбацило већ сачувало у одсуству добра, а у неким песмама небо му се спуста у наручје, у загрљај где срећи нема краја. Песник је свестан да крај ипак постоји, али он га премешта на почетак и тако у круг славећи живот који љубав врти око малог прста и води га кроз нова надања.
Већ се дижеш облацима
кораке нечујне
срцем бројим
брзим откуцајима
а сјај
свих злата света
се претворио
заслепиш
да не умрем
очи сам затворио
Испуњење Ђурђевићевих жеља огледаће се у приступу његовим радовима од стране читалаца и критике. Препоручујем, ако сте се помирили са собом и постали спремни да се сретнете са песником и упознате га.
