ПРОМОЦИЈА ЗБИРКИ МЕДИТАТИВНИХ ЕСЕЈА ИЛИЈЕ ШАУЛЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Пише: Милена Благојевић
Дана 15. октобра од 18 х, у пријатном амбијенту библиотеке „Глигорије Возаровић” у Сремској Митровици, представљено је књижевно стваралаштво Илије Шауле, песника, књижевника, есејисте, издавача и сликара, оснивача портала за културу, уметност и књижевност „Књижевна радионица Кордун” и издавачке куће „Књижевни Еснаф”. Говорили смо о његовој трилогији коју чине збирке медитативних есеја „У сусрет буђењу”, „Мисаони хоризонти” и „Повратак човеку: Есеји за Хомо Деуса”. На позив господина Шауле, учествовала сам у промоцији као уредник других двеју збирки и предочила сам критички осврт и виђење централних тема сва три дела кроз уочавање места повезаности и хуманистичких порука. Модератор програма била је Маријана Јаковљевић, која је аутору постављала озбиљна, студиозна и интересантна питања поводом неких разматрања предочених у књигама, савремене представе жене и синтезе уметности, као и неопходности човека да живи, креће се и дише, обитавајући покрај других бића која, заједно са њим, чине целокупан пулс универзума. У музичком делу програма наступио је кантаутор Хајрудин Дурмановић, који је уз акустичну гитару лагано отпевао неколико лепих и занимљивих песама, у складу с правцем развоја тематике вечери.

У свом излагању, подељеном у три целине, говорила сам о начину писања медитативних есеја и самој поетици Илије Шауле, који кроз стилски извајане, често и поетски интониране реченице поставља питања о књижевности и уметности као духом прожетом облику човековог изражавања сопственог унутрашњег света мисли и емоција, о тајни која је суштина бића, и лепоти и задовољству стварања, као и о данашњем схватању уметничког делања у свету иновативних технологија. Представила сам значај дијалога читаоца с аутором, путем размене искустава, мисли, маште и снова, и чињеницу да је читалац завршни чинилац у том процесу који остаје жив, попут искре која вечно блиста и оставља дубок траг, и књижевност као метафоричко путовање неистраженим пределима духа. Истакла сам значај знања пропуштеног кроз призму критичке анализе, спрам нагомиловања неупотребљивих података у овом добу технолошке експанзије које нам непрестано даје прилив нових информација, примене тог знања на динамичку реалност која доноси нове изазове. То су, примера ради, вештачка интелигенција, што додирује саму човекову мисао, и комуникационе мреже на великим растојањима. Говорила сам и о значају порука које се преносе подсвесним путевима метаверзума.
Нагласила сам важност бројних филозофских, психолошких и социолошких питања која Илија Шаула поставља у својим делима, као и уједињене мисли, повезивања науке, филозофије, религије и уметности ради здравог екуменизма и превазилажења међуверских подела путем разумевања јединства различитости, објашњавајући и парадокс сукоба који су кроз њих настајали у историјским превирањима, али и показала могућност једног новог, лепшег и племенитијег човечанства, које је могуће постићи путем преображаја човекове свести, зачетка буђења и проналаска уточишта, метафизичког места где се човек увек враћа себи, с промењеним схватањем.
Размотрила сам и економске и политичке теме, погубност технократије и супремације одређеног броја самопрокламованих надљуди, и представила потенцијалност другачијег света, где ће се носиоци одређених функција односити с већом одговорношћу према свом задатку, без прекомерних лукративних претензија и тежњи за потчињавањем и покоравањем другога, поимајући да човек није средство, него циљ. Напоменула сам битну улогу медијације у повезивању људи и превазилажењу узајамних несугласица, представила антиципацију неког другачијег футуристичког света универзалне мисли и панпсихизма, нагласивши да ће се увек, без обзира на спољашњи оквир, човек питати о смислу живљења и суштини постојања. На свршетку излагања, дочарала сам визију лепше, боље, хуманије и племенитије цивилизације, где ће човек сусрести другог човека, не престајући да се креће на линији хоризонта која се стално мења и помера.

Аутор трилогије Илија Шаула је укратко, али врло темељно и сугестивно говорио о важности истинске слободе и љубави, као неопходног извора наде за човечанство, о задивљујућој организацији друштва пчела и неопходности шума као плућа човечанства и извора светлости, о сазревању и учењу кроз животне стазе, значају образовања и самообразовања, односно ширења сопствене опште културе и важности тога да човек никад не престане да се пита о суштини света, настојећи да истражи властите путање промишљања и допре до смисла постојања у океану свести.
Промоција је завршена у пријатној комуникацији с публиком кроз представљање различитих талената учесника и гостију, које повезује заинтересованост за писану реч и њен немерљив значај и допринос свету. Захваљујем од срца Народној библиотеци „Глигорије Возаровић” и уреднику културног програма библиотеке Маријани Јаковљевић на гостопримљивости и на одличној организацији књижевне вечери.













