МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ

Поводом недавно објављеног јавног позива Књижевног ЕСНАФа за младе ствараоце, свакодневно нам се јавља све већи број младих људи који своје мисли, осећања и доживљаје претачу у стихове, приче, драмске текстове и друге књижевне форме. Међу њима је и Ивона Шарац, која нам је послала своје песничке радове, а чије стваралаштво представљамо у оквиру ове рубрике. У овој рубрици представљамо младе, неафирмисане песнике, ауторе који тек граде свој књижевни пут. Желимо да им пружимо простор да се њихов глас чује, да њихови стихови пронађу пут до читалаца и да покажемо колико стваралачког потенцијала, искрености и лепоте речи живи међу младим људима.
Јер сваки велики песнички пут почиње првим стихом, а сваки нови песнички глас заслужује прилику да буде откривен.
Ивона Шарац још од своје петнаесте године осетила је сву драж и лепоту поезије, нашироко јој отворивши врата свога срца. Поред дара за писање, посвећена је и сликарству, спајајући стих и платно у јединствену целину .
Завршила је средњу ветеринарску школу и велику наклоност гаји према животињама, као и природи, што пружа бескрајне могућности за креативно изражавање. Ивона има деветнаест година, студира хемију, живи и ствара у Батајници.
Лажна песма
Повреди ме
да сву твоју искривљену слику
што ме у души тишти
претворим у стих
у њега продиру речи
које начује галама
и тишина која се
иза истине крије
мој мук који тражи спас
у прошлом времену
тражи смисао док се редови нижу
и слова сама настају
повреди ме опет
да смислим песму која ће лажи да виче
тако бучна и строга
сви ће веровати
у неко непостојеће време
слоговима ће просипати наду
за бољу љубав
стиховима разносиће сенке
сопствене преваре
јер већ први ред
обукао је туђу рану
у моје име
Празне пепељаре пуна плућа
Не желим да ти пишем песме
јер свака реч тиња
док папири горе уз катран
не желим да се сећам
жара испод језика
нежних руку и таме у очима
коју само ватра осветли
не желим да знају да твој пламен
у срцу мом и даље варнице прави
а твоје речи носе пепео
који ми затресе усне
не желим да угасиш све
само да би наш дим
нашао пут до мојих плућа
и узео оно мало ваздуха
што ми је остало
Твоји делови мене
Делиш ме
узимаш оно
што ти затреба
док оштре ивице
изостављаш
дајеш ми обећања
да само на трен
заборавим ко си
грабиш делове
сломљеног огледала
и склапаш мој лик изнова
стакло ти забија
одговоре у длан
одраз је шупаљ
јер си најважнији
део бацио
иза моје сенке













