Сундаy, Новембер 22, 2026
  • LAT
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Књижевни ЕСНАФ
  • ПОЧЕТНА
  • ИЗДАЊА
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РАЗГОВОРИ
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • РИЗНИЦА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПРОЗА
  • ПОЕЗИЈА
  • БЕСЕДЕ
  • КОЛУМНА
  • АУТОРИ
  • ВЕСТИ
  • ПОЧЕТНА
  • ИЗДАЊА
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РАЗГОВОРИ
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • РИЗНИЦА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПРОЗА
  • ПОЕЗИЈА
  • БЕСЕДЕ
  • КОЛУМНА
  • АУТОРИ
  • ВЕСТИ
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Књижевни ЕСНАФ
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Хоме КУЛТУРА СЕЋАЊА

МИЛУТИН БОЈИЋ: ПЕСНИК БОЛА И ПОНОСА

АУТОР ПОЕМЕ "ПЛАВА ГРОБНИЦА"

Наташа Лазукић бy Наташа Лазукић
09.11.2026
ин КУЛТУРА СЕЋАЊА
A A
БОРИС МИШИЋ: ОБИЧНИ ЧОВЕК ЈЕ ВАЖНИЈИ ОД ИСТОРИЈЕ

Фото: Илустрација

0
СХАРЕС
19
ВИЕWС
Share on FacebookShare on Twitter

МИЛУТИН БОЈИЋ (1892-1917)

Пише:

 

 

 

 

 

Милутин Бојић (Београд, 19. мај 1892 — Солун, 8. новембар 1917) био је српски песник, драмски писац, књижевни критичар, позоришни рецензент и војник. Аутор је поеме “Плава гробница” која представља трајни поетски споменик трагедије српске војске у Првом светском рату, након повлачења преко Албаније. Иако је живео само 25 година, Милутин Бојић је оставио неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин је овековечио визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али, није дочекао да опева победе и ослобођење у које је чврсто веровао.

На раскршћу између новог и старог времена

Милутин Бојић се родио у занатлијској породици градског порекла у Београду и стасавао је заједно са својим градом. Сазревао је у радној и стваралачкој атмосфери, провео у њој своје детињство и младост, формирао своју личност. По породичној традицији, Бојићи су се у Србију доселили из Босне, нешто пре Првог српског устанка и настанили се у једном месту у горњој области Западне Мораве, северозападно од Ибра. У „Антропогеографији Ваљевске Тамнаве“ помињу се две куће Бојића, досељене у другој половини 18. века из Подгорине, а породична слава им је била Свети Јован Крститељ.

У Скерлићевом и Гроловом Дневном листу био најмлађи сарадник

Школовање је започео 1898-1989 у Теразијској основној школи. По одлично заавршеној основној школи, отац га 1902. уписује у први разред реалног одсека Друге београдске гимназије, којој је 1898. била прикључена београдска Реалка. Од 1905. Бојић је ученик осамостаљене Реалке, а не гимназије. У новембру исте године породица Бојић се преселила  у кућу у Хиландарској улици.

Ту је песник проживео своје дечаштво и младост, играо се и са млађим братом Радивојем, изузев две године изгнанства. Са братом 1907. на пољани званој Баталџамија, присуствује свечаности постављања темеља зграде Српске народне скупштине. Већ тих година, још као гимназијалац, Милутин почиње да објављује своје песме и краће критике и студије у школским листовима али и у Скерлићевом и Гроловом Дневном листу, где је примљен као најмлађи сарадник.

Почетак 1908. обележила је Анексиона криза. Рађала се вера да ће Србија, у савезу са пријатељским државама, моћи да оствари свој сан. У таквој атмосфери млади Бојић посвећује се ангажованом новинарству, пише у Дневном листу, Делу, Венцу, Пијемонту, Српском књижевном гласнику. Кад су избили Балкански ратови, он је дописник из новоослобођених крајева, сведок је стварања Балканског савеза, али и његовог краха.

Бојић је 1910. завршио Реалку са одличним успехом. Ослобођен је полагања испита зрелости. И више од тога, он је своју зрелост засведочио низом литерарних радова, које је као реалац читао и коментарисао на састанцима удружених литерарних и ђачких дружина, где је брзо стекао углед као један од најталентованијих младих писаца. По завршетку Реалке уписао се на Филозофски факултет. Напоредно са школским програмом, Бојић је савлађивао своје приватне програме: учио је стране језике, проучавао светску књижевност и пратио њене савремене токове, понирао у историју филозофије, основе психологије и савремене психоанализе, одушевљавао се позоришном уметношћу и редовно пратио позоришни живот.

Учествовао у балканским ратовима

Изгледа да је одувек био слабог здравственог стања јер, и поред све жеље и жарког патриотизма, војску није служио. Ипак, иако истрошеног здравља, мобилисан је као обвезник из чиновничког реда у учествовао је у балканским ратовима 1912. и 1913. године.

При свему томе, путује у ослобођене јужне крајеве и пише путописе, белешке и епиграме, песме, књижевне и позоришне рецензије и блиставу историјску драму „Краљева јесен“. Јован Скерлић поздравља његову појаву и истиче га као нов таленат.

Комад “Краљева јесен” и “Госпођа Олга” играни у позоришту

10. октобра 1913. по старом календару у Народном позоришту у Београду игран је Бојићев комад у стиховима “Краљева јесен”. Такође је примљена и његова друга драма „Госпођа Олга“. Двадесетједногодишњи песник доживео је огроман успех. Нов начин приказивања нашег средњег века, у звонком стиху, у доброј режији и доброј игри глумаца, примљен је као велики догађај за домаћу драму.

Радмила – љубав његовог живота

Преломне 1913. године упознаје и девојку Радмилу коју ће искрено заволети, али  уморан, истрошен и исцрпљен, песник је у Солуну пао у постељу. “Српска кућа” на Крфу данас чува једно Бојићево писмо које је написао девојци  и које најбоље сведочи о томе како се осећао:

“Тешко сам оболео. Свет око мене не зна да морам у постељу. Устаћу, сутра, само зато да нађем некога коме ћу дати ово писмо. И душа ми је болесна. И понос. Уморни су као И тело. Да… ја добро видим свој крај.

Нема ми живота, можда, још ни годину дана. Ништа ме више не весели. Чини ми се да никад нећу видети своју земљу. Ни тебе.

Остаћу овде, далеко од свега. Покопан испод чемпреса. Заборављен од свих као ови мученици које савезничким лађама, мртве, предају пучини и морској дубини…

Молим те, не пиши и не говори ником о овоме. Грлим те, грлим, драга, мада ми смрт куца на вратима.”

Године 1914. излазе Бојићеве песме, али и рат куца на врата

Почетком 1914. београдски књижар и издавач Светислав Цвијановић  објавио је 48 Бојићевих песама. Скерлић се похвално изражава о Бојићевој песничкој збирци у “Српском књижевном гласнику”. Одзив јавности био је невероватно жив. Јован Скерлић увео је младог песника у своју чувену „Историју новије српске књижевности“. Убрзо песник дубоким болом и узбуђењем доживљава вест о смрти Јована Скерлића и аустријску објаву рата Србији.

У лето 1914. сукоб Аустроугарске и Србије прерастао је у Светски рат. Милутин Бојић је напустио Београд са српском војском, да се више никад у њега не врати. Услед ратних опасности сели породицу прво у Аранђеловац, па затим у Ниш, где при Врховној команди обавља дужност цензора.

И тада под ударима ратног вихора уређује дневни лист „Гласник“ у којем објављује велики број чланака. У Нишу објављује и свој еп „Каин“, чији је тираж бугарска војска запленила и уништила.

Осећање националног поноса и висока патриотска свест одлучили су да Бојић узме са собом млађег брата и пође у изнгнанство, а сестре и најмлађег брата остави код својих рођака у Краљеву, одакле су доцније прешли у своју кућу у Београд. А изгнаници су се упутили преко Куршумлије, Приштине, Призрена, Косовске Митровице и Пећи, уз Руговску клисуру и преко Чакора према Скадру и даље до Крфа, камо је Бојић стигао једва жив. Ход српске војске и избеглица кроз кланце, клисуре и мочваре Црне Горе и Албаније описао је песник у чланку “Србија у повлачењу”. У јануару 1916., пролазећи кроз Албанију, у Драчу написаће оду свом вољеном Београду, песму “Сингидунум”.

1916. годину провео на Крфу

По доласку на Крф 1916. једно време је провео у Обавештајној служби Врховне команде, да би нешто касније био прекомандован за Солун. После кратког предаха и опоравка на Крфу, Бојић је наставио да ствара јер је био свестан да неће дуго живети тако начетог здравља. Бојић је радио у Министарству унутрашњих послова, у Српској државној штампарији, писао за Српске новине.

Завршава „Урошеву женидбу“, пише сонете, песме, препеве и започиње „Вечну стражу“, широко замишљену епопеју, чије делове објављује у „Српским новинама“, које су 7. априла почеле да излазе у Српској државној штампарији, основаној марта 1916. на Крфу.

“Песме бола и поноса” и чувена поема “Плава гробница”

Збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и песма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник је лично гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.

Почетком јесени 1916. Бојић своје једномесечно одсуство проводи у Француској где је последњи пут видео своју вереницу у Ници и брата у Тулону.

У јануару 1917. премештен је са Крфа у Солун као чиновник Министарства унутрашњих дела, добротом Љубомира Јовановића, где је 28. јуна 1917. објавио своје “Песме бола и поноса”, а у њој и чувене стихове посвећене хиљадама Срба патника, што су после повлачења умрли на острву Видо и подаље обале сахрањени у мору.

“Опело гордо држим”

Стихове “Плаве гробнице”, тих дана изговарани су као речи молитве:

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом!
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада…

Преминуо на Митровдан у Војној болници у Солуну

Почетком септембра 1917. Милутин Бојић је пренет у Војну болницу. 8. новембра 1917., на Митровдан, после пет-шест недеља, песник је преминуо у Солуну у болници од милијарне туберкулозе у својој двадесетпетој години, придруживши се сенима својих вршњака и другова по перу, Милана Луковића, Проке Јовановића, Милоша Видаковића, Велимира Рајића, Милутина Ускоковића, Николе Антуле, Владислава Петковића Диса.

Сахрањен на Зејтинлику, а касније пренет у Београд 

Сахрањен је на војничком гробљу на Зејтинлику.  Крајем лета 1922. посмртни остаци Милутина Бојића пренети су у Београд где је сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу (парцела 29, гробинца 39, трећи ред). Његово петогодишње посмртно присуство на Српском војничком гробљу у Зејтинлику, међу ратницима које је много поштовао и волео, остаће забележено као део историје овог нашег великог националног споменика у туђини.

 

Тагс: Други светски ратКњижевни еснафМилутин БојићПлава гробницастрадања српске војске
Превиоус Пост

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: ИВОНА ШАРАЦ

Неxт Пост

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

Наташа Лазукић

Наташа Лазукић

Неxт Пост
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

Леаве а Реплy Цанцел реплy

Yоур емаил аддресс wилл нот бе публисхед. Реqуиред фиелдс аре маркед *

  • Трендинг
  • Цомментс
  • Латест
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ: ПОЗИВ МЛАДИМ АУТОРИМА

КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ: ПОЗИВ МЛАДИМ АУТОРИМА

06.11.2026
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

15.11.2025
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: ТАМАРА ПУЗИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: ТАМАРА ПУЗИЋ

13.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: САЊА КОС ОСТОЈИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: САЊА КОС ОСТОЈИЋ

13.11.2026
ЗВЈЕЗДАНА И ВУКОДЛАК АЛЕКСАНДРЕ ЧВОРОВИЋ

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ ОГЊЕНА КОВАЧЕВИЋА

2
Вања Кесић: Када би гробови проговорили

Вања Кесић: Када би гробови проговорили

1
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА КОНКУРСА „РЕЧ И СМИСАО“ – КЊИЖЕВНОГ ЕСНАФА

1
НОВА КЊИГА ВАЊЕ КЕСИЋ

НОВА КЊИГА ВАЊЕ КЕСИЋ

1
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

22.11.2026
АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

20.11.2026

Recent News

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
64
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
215
МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

22.11.2026
169
АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

20.11.2026
286
Књижевни ЕСНАФ

издања, рецензије, разговори, клуб читалаца, културасећања, ризница, мали еснаф, проза, поезија, беседе, колумна,аутори, вести

Категорије

  • АУТОРИ
  • АФОРИЗМИ
  • БЕСЕДЕ
  • ВЕСТИ
  • ИЗДАЊА
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КОЛУМНА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПОЕЗИЈА
  • ПРОЗА
  • РАЗГОВОРИ
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РИЗНИЦА
  • УДАРНЕ ВЕСТИ

Последње објаве

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
  • Контакт

© 2025 Književni Esnaf

Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
  • ПОЧЕТНА
  • АУТОРИ
  • БЕСЕДЕ
  • ВЕСТИ
  • ИЗДАЊА
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КОЛУМНА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПОЕЗИЈА
  • ПРОЗА
  • РАЗГОВОРИ
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РИЗНИЦА
  • УДАРНЕ ВЕСТИ
  • LATINICA

© 2025 Književni Esnaf