ЧУВАР православља у Посавини чини Храм рођења Пресвете Богородице у селу Обудовац који слови за највећу сеоску цркву у Републици Српској.
Импозантна грађевина заузима „дунум земље“ уз магистрални пут који је, од ратних времена, остао познат под називом „Коридор“. Дужина храма је 38, ширина 22, до крова висина износи 12,5 метара, а звоник је готово четири пута виши.
Ову богомољу, иначе, још у доба Турака сложно је саградило више од 12 села, а сада је њено одржавање „надлежност“ искључиво вјерног народа из Обудовца.
А, да би овај храм и данас свједочио о побједи над Турцима, Аустроугарима и многим другим завојевачима, било је потребно много материјала, труда и времена. Дозвола за градњу добијена је из Цариграда, а у древним списима помиње се да је за радове било прикупљено 16.000 ондашњих ћесарских дуката.
Историја каже да је црква изграђена над моштима страдалника у Посавској буни коју је предводио прота Стеван Аврамовић из Орашја. Турци су те 1858. убили 600 Обудовљана, а народно предање „памти“ да су Османлије – желећи да их понизе – Србима одобрили да направе богомољу величине једне јагњеће коже. Али, како то већ бива, домишљати сељани су тако мали „узорак“ исјекли на каишеве, увезали их и опасали безмало 1.000 квадрата земље, а онда прионули на зидање.
– Био је то велики подухват, изазован чак и за данашње вријеме, а камоли те 1864, када је започета градња. Народ прича да се рампа преко које се гурао тешки материјал, јер није било скела, протезала дуже од 100 метара. Манастир Возућа на Озрену даривао је из своје шуме грађу која је пуштана низ ријеку Босну, тако стизала до Шамца, па се даље преносила до Обудовца. Камен је копан у близини Модриче. Овај подухват је завршен за 18 година и црква је освјештана 1882. – објашњава свештеник Бранко Ерић и додаје да црква никад није заузета од стране војске.
А, да би овај храм и данас свједочио о побједи над Турцима, Аустроугарима и многим другим завојевачима, било је потребно много материјала, труда и времена. Дозвола за градњу добијена је из Цариграда, а у древним списима помиње се да је за радове било прикупљено 16.000 ондашњих ћесарских дуката.
Историја каже да је црква изграђена над моштима страдалника у Посавској буни коју је предводио прота Стеван Аврамовић из Орашја. Турци су те 1858. убили 600 Обудовљана, а народно предање „памти“ да су Османлије – желећи да их понизе – Србима одобрили да направе богомољу величине једне јагњеће коже. Али, како то већ бива, домишљати сељани су тако мали „узорак“ исјекли на каишеве, увезали их и опасали безмало 1.000 квадрата земље, а онда прионули на зидање.
– Био је то велики подухват, изазован чак и за данашње вријеме, а камоли те 1864, када је започета градња. Народ прича да се рампа преко које се гурао тешки материјал, јер није било скела, протезала дуже од 100 метара. Манастир Возућа на Озрену даривао је из своје шуме грађу која је пуштана низ ријеку Босну, тако стизала до Шамца, па се даље преносила до Обудовца. Камен је копан у близини Модриче. Овај подухват је завршен за 18 година и црква је освјештана 1882. – објашњава свештеник Бранко Ерић и додаје да црква никад није заузета од стране војске.
Остало је упамћено и да су Аустријанци, 1917, са овог бисера у епархији зворничко-тузланској скинули и однијели сав бакар, али и три звона – од 1.200, 800 и 330 килограма. Током посљедњег рата, Храм Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу сачуван је захваљујући православним вјерницима и војницима Друге посавске бригаде.
Благо
ИКОНУ Крштења Христоговог, односно икону Богојављења која се чува у обудовачкој цркви, по предању, Ђура Јакшић донио је свом пријатељу и учитељу Петру Миросављевићу, још док је трајала градња храма. А, нови иконостас, из 1940, дјело је Романа Петровића, сликара из Сарајева који се школовао у Паризу.
Статистика
ПОПИС становништва из 1991. показује да је Обудовац имао 893 куће и 3.199 становника. Друго „пребројавање“, из 2013, забиљежило је 750 домаћинстава и 2.600 житеља, а данашња статистика показује да се ради о мање од двије хиљаде људи, у једва 700 објеката.
