СВИРКА ПОЕЗИЈЕ
Урош Микулић
Превепо: Игор Ремс
ИЗ(ЉУ)БАВЉЕЊЕ
Љубав ми, ових дана, слути на једначину
с две непознате.
Полазим стопама Лауре Мадоне у бестрагију…
само да видим шта хоће овај у огледалу!
ПОДСАЊАР
Сањам те,
под зебњом
да сам те само измислио.
ЗЕНИТ
Ноћ је излила
Ерупцију звезда
По небу без рубља.
Олако кренусмо, мила,
Зениту нашег љубља.
Небо нам пружи руку,
Ал’ сметасмо злодуху
Тамном и безименитом.
Остасмо на самом зачетку
Јецајући са Зенитом!
СА(ЈА)М
Праштам ти
што си ме повела на
Сајам разлупаних срца
да упознам колеге из исте бранше.
Само се плашим
што си им обећала
да ћеш ме и догодине довести.
ОДЛАЗЕЋИ
У ноћи када сам отишао
посматрале су ме мраморне плоче.
Посматрао ме танани глач са њихових плећа.
Оне су ћутале…
Као да никада нису виделе плач
како с неког грубог лица роска.
У ноћи када сам отишао
свака је плоча, кô утопијска свећа,
проплакала четири петељке воска.
