Одвајање
Чим сам се родила
Отргли су ме од дојке
А мајку гурнули
У болнички кревет
Тако послаше поруку
Уплаканом пилету:
Неће нико доћи,
Напуштање је неминовно
Тако посташе од мене
Спартанац у послу,
Посесивац у љубави
Санкање
Једини пут
Када си ме водио
На санкање, тата,
Било је толико
Нестварно лепо
Да сам пожелела
Да ударимооограду
Под брдом
И погинемо
Тако би тај блажени трен
Трајао вечно
И данас
Када ми је лепо
У везама
Напрасно пожелим
Да нестанем
Да прекратим
Да не дозволим
Да сенка ружног
Падне по том ретком сјају
