РУЧАК У ОБЛАЦИМА
Опрости
Што сам
Заказао ручак
У облацима
И што нам је ветар
Једина музика
А облаци мекани
Бели јастуци
Опрости
Што касне откуцаји
И што смо на прагу
Да се сретнемо
Са сновима
Некад ћемо
Баш овде
Направити дом
Са великим прозорима
Који ће се отварати
Додиром твојих усана
Знаш ли
Шта се то догађа
Са сновима
НА КРАЈУ ЈЕДНЕ ПРИЧЕ
У једном селу
На самом рубу
Стварности
У зрелом шљивику
Заспала девојка
Са врха планине
Ветар јој косу дотиче
Са извора бук отиче
Побркали се снови
И до колена
Нападало лишће
Све пеге са лица
У васиону се просуше
У једном селу
На крају једне приче
ЈА САМ БИК
Ја сам бик
Са сломљеном ногом
Крш и голет
Литица и врлет
Хладан камен
А чујем таласе
И стопе у песку
Видим
Ја сам траг
Ветром избрисан
Дрво без лиске
Мрак у дубини
Сан на ледини
Ја сам путоказ
Где год да кренеш
Ако се
Случајно пробудиш
Или ако случајно преживиш
Ја сам дан
Којим правим кругове
Концетричне
До друге обале
На рекама које су
Просто нестале
ОБЛАЦИ ОД СТИРОПОРА
Мислим да сам
Прешао границу
Визуелног стварања
Облака
Празан кофер
Али успомене
Немају слике
Прекорачена овлашћења
Разума
Дрхтави глас
Са трибина арене
Преврнула се ноћ
У глави
И сломише се сва стакла
На прозорима
Облаци од стиропора
Плутају небом
А плава боја
Слива се низ лице
Изврнута ноћ
Наслања се на
Околне планине
Ветрови
Разбацаше
Лагане облаке
И постадох
Само један
Најмањи део
Небеса
ОСТАЈЕМ САМ
Немам ти ја више снаге
Један век је прошао
И ниси се појавила
У овом животу
Престаје дан
Можда сам погрешио
Место и крај
Можда је предео
Брезовим лискама
Затрпан
Немам ти ја више снаге
Да ти чувам језеро
За неки рај
Ни папирне бродове
Усидрене у неки тишак
Нити дубину вира
Да знам
У овом животу
Остајем сам
Немам ти ја више снаге
Твој живот да чекам
АКО САД ОДЕ
И ништа ме
Не би изненадило
да опет оде
И да свака бреза
Са њом нестане
Као и раније
Кестење
И дуње
И свемир
Па разгрћем лишће
Да не би
неки траг нашао
Раскопавам земљу
да би свој бол сакрио
Односим реку
На врх планине
И спуштам је
Талас по талас
Низ стрме падине
Моје су стене
Несташне
Глатке и огромне
И гнезда орлова крију
И висину нетакнуту не дају
Али се плашим
Ако сад оде
Све ће се сурвати
Низ моје погледе
