СВЕТЛАНА МИТРОВИЋ ЋОСИЋ: ПРИНЦ СИМЕОН

ПРИНЦ СИМЕОН

Једнога дана у Краљевству Боја, краљ и краљица су добили дуго очекиваног наследника, принца Симеона.

Било је то једног лепог летњег дана прошараног дугиним бојама.

ПРЕДИВАН ДАН

Овај дан је предиван,

овај дан је нестваран,

на свет је дошао наш син,

желимо да је добар и фин.

А сада наступа краљевски чин,

за понос мамин и татин.

Нек цело краљевство зна,

да није прича из сна!

Нек славе и радују се сада сви,

Наш Симеон биће први!

Било је то дивно славље, славило се месецима.

Симеон је растао окружен љубављу, припремали су га за доброг владара. Волео је да учи, волео је знање, уметност, науку и природу. Био је једино потомство које су краљ и краљица имали. Одрастао је дивећи се цвећу и његовим бојама. Цео живот око њега су биле боје. Волео је да слика бојама које је добијао из цвећа. Научио је да ужива у свему што га окружује, да воли свет и верује у добро. Оно што види преносио је на своје слике.

Сваки његов дан је био сличан, пријатељи су му били породица, поезија, цвеће и слике

Негде у 18. Години живота нешто се десило његовим очима, вид је почео да му губи оштрину. Није био сигуран шта се догодило. На крају више није могао да слика.

НЕ ВИДИМ

Ја не могу, ја не могу,

више ништа не видим.

Не могу, ја не могу

више тако живети.

Тужно ми је све без боја,

огромна је мука моја.

Повукао се у себе, није више нигде одлазио осим у свој врт са цвећем. Слабо је видео, али је почео да чује необичне звуке. Открио је да звуци допиру испод једног цвета који је посадио када је помоћу експеримента добио семе. Он почиње да копа око тог цвета да би што боље чуо звуке. После неког времена и дужег копања успео је да чује јасну мелодију.

САМА

Сама, сама шетам,

идем сама,

стално певам,

ту сам с вама,

Не знам што сам

онда сама.

увек идем,

будна сањам,

нисам тужна,

ту сам с вама,

само не знам

што сам сама.

То је била она, Аурелија. Живела је у Подземном свету, у том тужном свету, свету без боја, није ни знала да други свет постоји. Живела је са песмом, она је живела тако што је певала.

Увек је певала и увек се кретала, такав је био њен живот. Други становници Подземног света су се јако слабо кретали или се нису кретали уопште. Били су сиви, или црни, она је била једина која је сијала, зато су сви волели да буду близу ње, била је за њих нешто другачије.

Симеон је све више копао, желео је да види одакле потиче та мелодија, ко је ствара. На крају је направио тако дубоку рупу да се са површине није видео у њој.

Цвет је и даље стајао, његов корен је био невероватно дугачак. Није одустајао од копања док није дошао до краја корена цвета. Тада се појавио мали отвор у земљи, величине wеговок ока. Није могао да види, али је могао да осети рукама. Ставио је своју главу на земљу и наслонио ухо на отвор. Чуо је Аурелију јако добро.

Када је схватио да испод рупе постоји нови свет, да постоје друга бића, он је покушао да комуницира са Аурелијом. Није успео да је дозове, па је почео да пева и она се одазвала.

НЕСТВАРНО СИМЕОН:

Нестварно, нестварно,

нестварно је,

да испод постоји други свет.

Ја не знам

да ли је то могуће,

да неко живи ту одувек?

АУРЕЛИЈА:

Ја сам ту,

а сам ту.

Њихова заједничка песма је створила чаролију, Аурелија је нестала из свог Подземног света и нашла се у новом заједно са принцом Симеоном. Заједно су се налазили у рупи коју је принц ископао.

Све је то било једнако нестварно и за Аурелију и за Симеона. Аурелија је први пут у животу видела боје, а Симеон је нешто најлепше препознао у њеном гласу. Између њих двоје се родила љубав. Она је дала његовом животу смисао. Сада се кретала међу цвећем у његовом врту, наставила је да пева и сија.

Из дана у дан њихова љубав је расла. На крају је Симеон одлучио да више ништа не крије. Саопштио је родитељима шта се све догодило и да је решио да запроси Аурелију. Његовој мајци се ништа од тога није допало, а отац се сложио са мајком. Мајка га је убеђивала.

ПОНОСНА МАЈКА

Зар не знаш ко си,

одакле си,

тобом се цели свет поноси,

а за њу не зна нико од нас,

и шта јој вреди светло и глас.

Зар не знаш

да си нам једини,

молим те ово нам не чини!

Наћи ћеш бољу прилику,

промени своју одлуку,

Због нас!

Успели су да га убеде. Симеон је рекао Аурелији да оде. Обоје су били сломљени. Аурелија је лутала у новом свету.

Након што је она отишла, принц се поново повукао у себе. Слабо је јео, спавао и ни са ким није много говорио, више није одлазио ни у врт.

Месеци су пролазили, а принцу је било све горе. Краљ и краљица су били веома забринути, па су решили да они за њега пронађу невесту. Доводили су многе принцезе, али ниједна није успела да придобије његово срце. Пошто је принчев вид био веома слаб, принцеза је морала да има неке посебне квалитете јер изгледом није могла да га задиви.

На крају се појавила једна принцеза из Краљевства Птица која га је својим гласом подсећала на Аурелију. Није умела да пева, али је умела лепо да говори. Заволео ју је због топлине њеног гласа и љубазности.

Убрзо се Симеон верио принцезом Силијом. Били су срећни и заљубљени.

Оног дана када су се верили, отишли су у Силијино краљевство. Њени родитељи су организовали славље поводом веридбе. Ту су били Симеон и његова породица. Дошли су многи гости из краљевстава свих земаља. Гозба је била богата, краљ је одржао здравицу и поздравио све присутне. Наступали су музичари из целог света, а онда се појавио и посебан гост изненађења. То је била једна уметница, позната на многим дворским дешавањима по својем гласу и својем светлосном изгледу.

ЈА САМ ТУ

Рекли су да нема ме,

боље да нестанем.

Рекли су да нисам ја рођена за овај свет.

Рекли су да вратим се у своје подземље.

Рекли су да овде ја не могу да останем.

Ја сам ту, Ја сам ту!

А ја постојим ,

стојим, стојим,

ничег се не бојим,

не могу да нестанем,

не могу да престанем!

Ја нисам овде одувек,

ал’ ћу да певам заувек,

радићу све што знам!

И ја сам јака,

имам крила,

нисам никад овде била,

али кроз један диван цвет

и чудан лет,

дошла сам овде!

Ја сам ту,

ја сам ту!

Када је Симеон чуо тај глас, одмах ју је препознао. Али, тада се догодило још нешто невероватније, Симеон је повратио вид.

Када је Аурелија завршила са песмом изговорио је њено име на сав глас. Тада су им се погледи срели.

Силија је приметила да нешто није у реду. Симеон је рекао свим присутнима да он поново види и да га је Аурелијина песма излечила. Званици су се радовали, међутим, Силија и њени родитељи су се наљутили и прекинули славље. Схватили су да између Аурелије и симеона постоји нешто више.

Веридба је раскинута. Симеона то није растужило, он је био срећан. Он и Аурелија су поново били заједно. Када су се опет срели нису могли да поднесу да се поново растану. Схватили су да им је суђено да буду заједно, чак су чули природу да то пева.

Аурелија је опростила Симеону што јој је раније рекао да иде. Симеонови родитељи су такође схватили да су погрешили и овај пут су прихватили Аурелију. Убрзо је уследило венчање.

Симеон и Аурелија су се цео живот волели и заједно певали и стварали.

– КРАЈ –