OPROSTI
oprosti ja zvezde ne umem da brojim
ni dugine boje za te tvoje skute
kad umoran zaspem na grudima tvojim
i potrošim vecnost do zadnje minute
oprosti ja ne znam tajne tvoga krila
ni čije su kose spavale u njemu
koliko si sveta ili grešna bila
i koliko mene bilo je u svemu
oprosti ja nemam usne probisveta
da bokove tvoje celivam i ljubim
ja u njima budim sve vulkane sveta
i u grču tela rat za ratom gubim
oprosti, ne umem da ti kažem bolje
koliko je tebe u meni skriveno
kad te s vetrom pevam niz ocvalo polje
i po tvojoj koži pišem zaljubljeno
i ja tek u tebi narastam do neba
i u tebi opet po prvi put snevam
sve si što poželeh i sve što mi treba
i tek na tvome dlanu k’o dunja dozrevam
oprosti, ne umem da ti kažem kako
bez tebe u meni sve se skamenilo
pa na tvoje oči umirem polako
i nestajem kao da me nije bilo
SUMRAK
Ne udarajte gromovi u naša lepa dvorišta
Jer već je korov procvao tu gde su rasli jablani
I srušeni su domovi i spaljena su ognjišta
I niko nije ostao ni da nas mrtve sahrani
U sumrak sve je zastalo ni vetrovi se ne miču
Zlo nožem krvlju škropljenim priču o smrti govori
Na odru dete zaspalo i neke žene nariču
Nad krilom majke sklopljenim da mrtvo čedo odmori
U ime boga nečijeg opet su došle ubice
I mrak je prste upleo da zlo i tugu podeli
Sad nema smeha dečijeg i prazne su nam ulice
Jer bog je sebi uzeo sve što smo ikad voleli
Nemojte zato gromovi u naša pusta dvorišta
Tu gdje je korov procvao i gde su rasli jablani
Jer srušeni su domovi i spaljena su ognjišta
I niko nije ostao bar da nas ljudski sahrani
