У ПОТРАЗИ ЗА ГОРДАНОМ ПЕШАКОВИЋ – КЊИЖЕВНИЦОМ У ПОКРЕТУ
Гордана Пешаковић тренутно борави у Вијетнаму, али њен глас допире далеко, кроз поезију, есеје, предавања и сусрете са културама света. Професорка економије и бизниса, Гордана је истовремено и књижевница, песникиња, путописац, и покретач културних иницијатива. Њена мисија је необична и вредна пажње: путује, предаје, упознаје, пише и сваку земљу у којој борави претвара у простор дијалога између знања и уметности.
Предавала је на Универзитетима у САД, Кини, Русији, Вијетнаму, седам Узбекистану, Тајланду, Канади, Аргентини, Чилеу, Киргистану, Тајвану, Француској, Румунији и Србији. Објавила је бројне научне чланке, била главни говорник и презентовала своје радове на многобројним конференцијама у свету. Објавила је седам књига поезије, књигу путописа и књигу есеја. Њене песме и есеји објављивани су широм света, а као покретач пројекта „Београдски читач“, повезала је људе у читању и дељењу писане речи, од Београда до Флориде, Азије и Јужне Америке.
ПРОФЕСИЈА У ПОКРЕТУ – ЕКОНОМИЈА КАО КУЛТУРНИ ДИЈАЛОГ
- Како изгледа предавати економију у различитим културним контекстима – шта се мења, а шта остаје исто?
Економија је наука која је, можда више него неке друге, део наше свакодневнице. Од дневних одлазака на пијаце и продавнице, плаћања станарина или кредита, планирања студирања, венчања и рођења, економија је око нас и ми смо са њом. Могуће је да сви не знамо како се закони зову, шта је фискална а шта монетарна политика, али сви учествујемо у овим процесима. Стога, економски закони се не мењају од земље до земље. Оно што се мења су економске политике, приоритети и начин живота. Трудим се да у свакој земљи изучим историју, културу, политику, књижевност и основне постулате по којима земља функционише. Прилагођавам примере и приче свакој земљи, како би студенти могли да се препознају и разумеју како економски закони функционишу у њиховом контексту.
У свему ономе што радимо, важно је да знамо, волимо и верујемо у то што радимо. Ако успемо да дођемо до овом чаробног тројства, на правом смо путу! На примеру професуре, то значи да верујемо у смисао, мисију и моћ образовања за добробит друштва; да стално пратимо шта се у нашој области мења (економија, социјологија, право, машинство, нуклеарна физика итд) али и у педагогији, психологији, новим технологијама. Најважније је да волимо то што радимо. То значи да смо окренути студентима и сваки пут покушамо да пробудимо у њима интерес за учење, истраживање, стварање и жељу да хоће више и боље за добробит, не само себе, него и целога друштва. А када у њиховим окицама препознате сјај који се, на посебан начин, јавља када се нешто ново открије, онда вашој срећи и смису постојања нема границе!
КЊИЖЕВНОСТ КАО МОСТ – ПОЕЗИЈА, ЈЕЗИК, ЗАЈЕДНИШТВО
- Како изгледа писати поезију у хотелској соби у Ханоју, или на аеродрому у Ташкенту?
Писати поезију у башти будистичкох храма на кампусу Универзитета у Ханоју, на 36 степени је незаборавно! Постајете део природе, и баш како се капљице воде стварају на лискама дрвећа, тако се стварају и спуштају у млазевима свуда по вама. У потпуном стапању са природом, речи се обликују на други начин, уз додире смисла који вам се јавља као светлост!
- Да ли је скулптура „Београдски читач“ модел који може да се постави било где у свету – можда баш у земљама са којима негујете сарадњу.
Много ме је обрадовало када сам летос, у авиону од Београда до Истанбула, на путу за Ханој, упознала тинејџерку из Турске, која воли и пише поезију. А поделила је са мном и песму који је њен дечко њој написао! Може ли бити лепшег доживљаја од овог! Моји студенти у Ханоју су се радовали када су добили оцене са другог предмета где су такође писали песме и то на енглеском!
У време пандемије, предавала сам у Ташкенту, главном граду Узбекистана. Замислила сам да би било лепо прославити међународни дан књиге виртуелно. Имали смо учеснике из преко двадесет земаља, који су говорили стихове на различитим језицима, неки у националним ношљама, други уз националну музику. Направили смо заједничко дружење људи целога света који воле поезију на фејсбук страници Београдског читача!
Пројекат Београдски читач сам замислила и почела са Горданом Влајић и Тањом Шикић. У децембру 2025. прославићемо десет година од откривања прве скулптуре Београдског читача у Чубурском парку у Београду. Годину дана касније, 2016. имали смо откривање друге скулптуре на Флориди у парку Конкорд, у Каселберију испред градске куће! Посебном прокламацијом скупштине града, одлучено је да се прослава годишњег Дана књиге прославња испред скултуре Београдског читача, аутора вајара Милоша Шарића. Од 2023. организујемо дружења писаца из дијаспоре испред ове скулптуре!
Посебно ми је драго што смо успели да повежемо Удружење књижевника Узбекистана и Удружење књижевника Србије, који су потписали меморандум о сарадњи 2023.године!
ХОРТИКУЛТУРА И ХРАНА – ПРИРОДА КАО КУЛТУРНИ ТЕКСТ
- Које биљке носе симболе у културама које сте упознали?
Када је о биљкама реч, толико богатство у свету на свакој страни. Мене су посебно освојиле оне из тропских предела. Радујем се када откријем иста дрвећа у Ханоју и Сарасоти. Спојени смо неким дивним мирисима и значењима!
Пре неколика недеља била сам гост запослених хотела у коме боравим у Ханоју. Њихов дивни, мудри, млади, ведри, озбиљни, отворени, одговорни, директор ме је позвао на њихов тим билдинг. Били смо гости на његовој плантажи џекфрута, личија, гуаве, чаја, помела… Јели смо рибу упецану са малог језерцета. У том језерцету, предивни лотуси! Најлепши на свету! И лотусови листови који служе девојкама и женама као сунцобрани. Лотус је магича биљка која може све: од украса у вазни, сунцобрана, супе, чаја…Толико примена и лепоте која се са сваком новом употребом увећава и оплемењује. Направили су моју слику са лотусом. Директор је рекао: нигде нема оваквих лотусова, црвених, великих, раскошних! И заиста – нема!
ВИЗИЈА И ИНИЦИЈАТИВЕ – ШТА СЛЕДИ?
- Како изгледа ваша мапа света – не географски, већ емотивно и поетски?
Почетак света за мене је увек био и биће, тамо где сам рођена, у Београду. Ташмајдан је мој парк, најлепши на свету, иако има и већих и раскошнијих. Али на Ташмајдану сам се возила у колицима, научила да возим ролшуле, на њему је моје кумче Филип проходао тако што ми је пошао у сусрет, са једне стране се налази пета београдска гимназија, са друге мало даље основна школа „Алекса Шантић“ у коју сам ишла, ту сам долазила после сваког положеног испита на факултету, у цркву Свети Марко сам најчешће ишла и доводила госте из света да је посете, а и многи други емотивни и лични тренуци су проведени на Ташмајдану! Неколико песама је ту настало.
Сарасота је благо природних лепота и кутлуре на западном делу Флориде. У свакоме дану, ево и после 33. године живота у њој, обрадује ме и изненади ново процветало дрво, најнежнији мирис дрвета испред мог дома, и бескрајна зелена боја свуда око мене. А ту су и змије и алигатори, и корњаче и небројени звукови и боје птица, зечеви и гуштери, а тек делфини! Често помислим да су делфини божанска бића радости и мира! Сваки пут када их видимо у мору, нема ко не застане са осмехом и радошћу на лицу. Када би делфини владали светом-владала би радост! У посети Музеју будућности у Дубаију, била сам у библиотеци, која је врло различита од оних на које смо навикли да посећујемо. Није имала књиге. Уместо књига, сви облици живота су били симболично представљени у стакленим кутијицама. Са посебном справом могли сте да изаберете који желите и проверите да ли ће та врста преживети у вековима који следе. Одмах сам изабрала делфине. Радости моје и свих нас – делфини ће живети!
Вијетнам је земља којој се враћам од 2023. године, када сам почела да предајем на Вијетнамском националном универзитету. У свакоме дану нешто ново откријем, нечем другом се изненадим и задивим! Непрегледно богатство спознаја. Недавно сам се упознала и сликала са старијом женом крај обале језера у центру града. Показала сам слику студентима и особљу факултета, а послала сам је и мојим пријатељима у Србију! Скоро сви су препознали магију ове фотографије – толика блискост две особе спојене у једноти осмеха и осећања! Моја кума Весна је чак рекла да ју је особа подсетила на моју маму!
Блискост људи који су рођени хиљадама и хиљадама километара далеко, у различитим периодима, са животима који се никада нису срели до тог тренутка. Истина постојања и лепоте свих нас – једнота љубави и смисла у једноме трену! За мене је то најмоћнија потврда љубави свевишњег према свима нама!
Египат и пирамиде, Мексико и пирамиде, Јелостоун национални парк и супер вулкан у његовој утроби, вулкан Халеакала на Хавајима, Мајсор, Буенос Аирес, Виња дел мар и Валпараисо, Самарканд и Ташкент, снага живота у музици Кубе, Ловћен и црногорски манастир, Бишкек, Тајланд, зима у Сибиру, Кина, пророчица Питија и Делфи и манастири Метеори и толико тога од природних лепота, до музеја, уметности, стваралаштва маште и боја, мисли и жеља, на сваком континенту на коме сам била. Али оно што се увек најдуже и најдубље памти су људи које сам сретала, упознавала и дружила се! Доброта, посвећеност, пожртвованост, знатижељност, раздраганост, мудрост свих њих је оно што највише оплемењује и даје непоколобљиву наду у постојање и будућност пријатељства, љубави, и мира у свету!
- Шта би био ваш савет младима који желе да живе између професије и уметности?
Нека живе у загрљају и једнога и другога!
