U POTRAZI ZA GORDANOM PEŠAKOVIĆ – KNJIŽEVNICOM U POKRETU
Gordana Pešaković trenutno boravi u Vijetnamu, ali njen glas dopire daleko, kroz poeziju, eseje, predavanja i susrete sa kulturama sveta. Profesorka ekonomije i biznisa, Gordana je istovremeno i književnica, pesnikinja, putopisac, i pokretač kulturnih inicijativa. Njena misija je neobična i vredna pažnje: putuje, predaje, upoznaje, piše i svaku zemlju u kojoj boravi pretvara u prostor dijaloga između znanja i umetnosti.
Predavala je na Univerzitetima u SAD, Kini, Rusiji, Vijetnamu, sedam Uzbekistanu, Tajlandu, Kanadi, Argentini, Čileu, Kirgistanu, Tajvanu, Francuskoj, Rumuniji i Srbiji. Objavila je brojne naučne članke, bila glavni govornik i prezentovala svoje radove na mnogobrojnim konferencijama u svetu. Objavila je sedam knjiga poezije, knjigu putopisa i knjigu eseja. Njene pesme i eseji objavljivani su širom sveta, a kao pokretač projekta „Beogradski čitač“, povezala je ljude u čitanju i deljenju pisane reči, od Beograda do Floride, Azije i Južne Amerike.
PROFESIJA U POKRETU – EKONOMIJA KAO KULTURNI DIJALOG
- Kako izgleda predavati ekonomiju u različitim kulturnim kontekstima – šta se menja, a šta ostaje isto?
Ekonomija je nauka koja je, možda više nego neke druge, deo naše svakodnevnice. Od dnevnih odlazaka na pijace i prodavnice, plaćanja stanarina ili kredita, planiranja studiranja, venčanja i rođenja, ekonomija je oko nas i mi smo sa njom. Moguće je da svi ne znamo kako se zakoni zovu, šta je fiskalna a šta monetarna politika, ali svi učestvujemo u ovim procesima. Stoga, ekonomski zakoni se ne menjaju od zemlje do zemlje. Ono što se menja su ekonomske politike, prioriteti i način života. Trudim se da u svakoj zemlji izučim istoriju, kulturu, politiku, književnost i osnovne postulate po kojima zemlja funkcioniše. Prilagođavam primere i priče svakoj zemlji, kako bi studenti mogli da se prepoznaju i razumeju kako ekonomski zakoni funkcionišu u njihovom kontekstu.
U svemu onome što radimo, važno je da znamo, volimo i verujemo u to što radimo. Ako uspemo da dođemo do ovom čarobnog trojstva, na pravom smo putu! Na primeru profesure, to znači da verujemo u smisao, misiju i moć obrazovanja za dobrobit društva; da stalno pratimo šta se u našoj oblasti menja (ekonomija, socijologija, pravo, mašinstvo, nuklearna fizika itd) ali i u pedagogiji, psihologiji, novim tehnologijama. Najvažnije je da volimo to što radimo. To znači da smo okrenuti studentima i svaki put pokušamo da probudimo u njima interes za učenje, istraživanje, stvaranje i želju da hoće više i bolje za dobrobit, ne samo sebe, nego i celoga društva. A kada u njihovim okicama prepoznate sjaj koji se, na poseban način, javlja kada se nešto novo otkrije, onda vašoj sreći i smisu postojanja nema granice!
KNJIŽEVNOST KAO MOST – POEZIJA, JEZIK, ZAJEDNIŠTVO
- Kako izgleda pisati poeziju u hotelskoj sobi u Hanoju, ili na aerodromu u Taškentu?
Pisati poeziju u bašti budističkoh hrama na kampusu Univerziteta u Hanoju, na 36 stepeni je nezaboravno! Postajete deo prirode, i baš kako se kapljice vode stvaraju na liskama drveća, tako se stvaraju i spuštaju u mlazevima svuda po vama. U potpunom stapanju sa prirodom, reči se oblikuju na drugi način, uz dodire smisla koji vam se javlja kao svetlost!
- Da li je skulptura „Beogradski čitač“ model koji može da se postavi bilo gde u svetu – možda baš u zemljama sa kojima negujete saradnju.
Mnogo me je obradovalo kada sam letos, u avionu od Beograda do Istanbula, na putu za Hanoj, upoznala tinejdžerku iz Turske, koja voli i piše poeziju. A podelila je sa mnom i pesmu koji je njen dečko njoj napisao! Može li biti lepšeg doživljaja od ovog! Moji studenti u Hanoju su se radovali kada su dobili ocene sa drugog predmeta gde su takođe pisali pesme i to na engleskom!
U vreme pandemije, predavala sam u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana. Zamislila sam da bi bilo lepo proslaviti međunarodni dan knjige virtuelno. Imali smo učesnike iz preko dvadeset zemalja, koji su govorili stihove na različitim jezicima, neki u nacionalnim nošljama, drugi uz nacionalnu muziku. Napravili smo zajedničko druženje ljudi celoga sveta koji vole poeziju na fejsbuk stranici Beogradskog čitača!
Projekat Beogradski čitač sam zamislila i počela sa Gordanom Vlajić i Tanjom Šikić. U decembru 2025. proslavićemo deset godina od otkrivanja prve skulpture Beogradskog čitača u Čuburskom parku u Beogradu. Godinu dana kasnije, 2016. imali smo otkrivanje druge skulpture na Floridi u parku Konkord, u Kaselberiju ispred gradske kuće! Posebnom proklamacijom skupštine grada, odlučeno je da se proslava godišnjeg Dana knjige proslavnja ispred skulture Beogradskog čitača, autora vajara Miloša Šarića. Od 2023. organizujemo druženja pisaca iz dijaspore ispred ove skulpture!
Posebno mi je drago što smo uspeli da povežemo Udruženje književnika Uzbekistana i Udruženje književnika Srbije, koji su potpisali memorandum o saradnji 2023.godine!
HORTIKULTURA I HRANA – PRIRODA KAO KULTURNI TEKST
- Koje biljke nose simbole u kulturama koje ste upoznali?
Kada je o biljkama reč, toliko bogatstvo u svetu na svakoj strani. Mene su posebno osvojile one iz tropskih predela. Radujem se kada otkrijem ista drveća u Hanoju i Sarasoti. Spojeni smo nekim divnim mirisima i značenjima!
Pre nekolika nedelja bila sam gost zaposlenih hotela u kome boravim u Hanoju. Njihov divni, mudri, mladi, vedri, ozbiljni, otvoreni, odgovorni, direktor me je pozvao na njihov tim bilding. Bili smo gosti na njegovoj plantaži džekfruta, ličija, guave, čaja, pomela… Jeli smo ribu upecanu sa malog jezerceta. U tom jezercetu, predivni lotusi! Najlepši na svetu! I lotusovi listovi koji služe devojkama i ženama kao suncobrani. Lotus je magiča biljka koja može sve: od ukrasa u vazni, suncobrana, supe, čaja…Toliko primena i lepote koja se sa svakom novom upotrebom uvećava i oplemenjuje. Napravili su moju sliku sa lotusom. Direktor je rekao: nigde nema ovakvih lotusova, crvenih, velikih, raskošnih! I zaista – nema!
VIZIJA I INICIJATIVE – ŠTA SLEDI?
- Kako izgleda vaša mapa sveta – ne geografski, već emotivno i poetski?
Početak sveta za mene je uvek bio i biće, tamo gde sam rođena, u Beogradu. Tašmajdan je moj park, najlepši na svetu, iako ima i većih i raskošnijih. Ali na Tašmajdanu sam se vozila u kolicima, naučila da vozim rolšule, na njemu je moje kumče Filip prohodao tako što mi je pošao u susret, sa jedne strane se nalazi peta beogradska gimnazija, sa druge malo dalje osnovna škola „Aleksa Šantić“ u koju sam išla, tu sam dolazila posle svakog položenog ispita na fakultetu, u crkvu Sveti Marko sam najčešće išla i dovodila goste iz sveta da je posete, a i mnogi drugi emotivni i lični trenuci su provedeni na Tašmajdanu! Nekoliko pesama je tu nastalo.
Sarasota je blago prirodnih lepota i kutlure na zapadnom delu Floride. U svakome danu, evo i posle 33. godine života u njoj, obraduje me i iznenadi novo procvetalo drvo, najnežniji miris drveta ispred mog doma, i beskrajna zelena boja svuda oko mene. A tu su i zmije i aligatori, i kornjače i nebrojeni zvukovi i boje ptica, zečevi i gušteri, a tek delfini! Često pomislim da su delfini božanska bića radosti i mira! Svaki put kada ih vidimo u moru, nema ko ne zastane sa osmehom i radošću na licu. Kada bi delfini vladali svetom-vladala bi radost! U poseti Muzeju budućnosti u Dubaiju, bila sam u biblioteci, koja je vrlo različita od onih na koje smo navikli da posećujemo. Nije imala knjige. Umesto knjiga, svi oblici života su bili simbolično predstavljeni u staklenim kutijicama. Sa posebnom spravom mogli ste da izaberete koji želite i proverite da li će ta vrsta preživeti u vekovima koji slede. Odmah sam izabrala delfine. Radosti moje i svih nas – delfini će živeti!
Vijetnam je zemlja kojoj se vraćam od 2023. godine, kada sam počela da predajem na Vijetnamskom nacionalnom univerzitetu. U svakome danu nešto novo otkrijem, nečem drugom se iznenadim i zadivim! Nepregledno bogatstvo spoznaja. Nedavno sam se upoznala i slikala sa starijom ženom kraj obale jezera u centru grada. Pokazala sam sliku studentima i osoblju fakulteta, a poslala sam je i mojim prijateljima u Srbiju! Skoro svi su prepoznali magiju ove fotografije – tolika bliskost dve osobe spojene u jednoti osmeha i osećanja! Moja kuma Vesna je čak rekla da ju je osoba podsetila na moju mamu!
Bliskost ljudi koji su rođeni hiljadama i hiljadama kilometara daleko, u različitim periodima, sa životima koji se nikada nisu sreli do tog trenutka. Istina postojanja i lepote svih nas – jednota ljubavi i smisla u jednome trenu! Za mene je to najmoćnija potvrda ljubavi svevišnjeg prema svima nama!
Egipat i piramide, Meksiko i piramide, Jelostoun nacionalni park i super vulkan u njegovoj utrobi, vulkan Haleakala na Havajima, Majsor, Buenos Aires, Vinja del mar i Valparaiso, Samarkand i Taškent, snaga života u muzici Kube, Lovćen i crnogorski manastir, Biškek, Tajland, zima u Sibiru, Kina, proročica Pitija i Delfi i manastiri Meteori i toliko toga od prirodnih lepota, do muzeja, umetnosti, stvaralaštva mašte i boja, misli i želja, na svakom kontinentu na kome sam bila. Ali ono što se uvek najduže i najdublje pamti su ljudi koje sam sretala, upoznavala i družila se! Dobrota, posvećenost, požrtvovanost, znatiželjnost, razdraganost, mudrost svih njih je ono što najviše oplemenjuje i daje nepokolobljivu nadu u postojanje i budućnost prijateljstva, ljubavi, i mira u svetu!
- Šta bi bio vaš savet mladima koji žele da žive između profesije i umetnosti?
Neka žive u zagrljaju i jednoga i drugoga!
