Jednostavnost pretvara rad u delo
(Nad zbirkom pesama NAKLON Nebojše Nece Đurđevića, Intelekta – Valjevo, 2025.)
Piše: Ilija Šaula
Pesnik Nebojša Neca Đurđević je jednostavan čovek, ali poezija mu je kompleksna i to je ta magična nit između pesnika i njegovog stvaralaštva. – Ilija Šaula
Nebojša Neca Đurđević pripada redu savremenih pesnika. Odlikuje se iskrenošću, a emocije od kojih je satkana njegova umetnička duša, najlepši su dar za obradovati one koje sretne na svom životnom putu. Nebojša je sebi dozvolio da voli punim srcem, bezuslovno. Čitanjem njegove poezije to se oseti i prepoznaje. Onaj ko se nađe u predelima gde obitava njegovo nadahnuće biće zapljusnut najiskrenijim stihovima osećajući snagu za vlastitom potrebom da voli nežnije i jače.
Samo zagrli
da tišina pusti
reči
nerođene …
Već sam naveo da je glavna tema Đurđevićeve poezije iskrenost, u ovoj knjizi s naglaskom na ljubav. Kome je ta iskrenost namenjena, pre svega težnji pesnika kada u čežnjivim trenucima hoće da neguje i leči svoju pesničku dušu. Namenjena je i strastima koje ga obuzimaju i vladaju nad njegovim bićem. Zanešen utiscima svoje prošlosti unosi svežinu trenucima koji ga prožimaju i sagoreva kao donosilac svetlosti nagoveštavajući sreću i lepe trenutke.
Svako slovo
štobude stih
deo je mali
svakog glasa
štoga uzdah nosi
jak a tih…
Slobodnim stihom, refleksijom misli i ne nametnutom rimom oslobađa i ispraća stihove, sa svog duhovnog gumna u predele svesti ljubitelja umetnosti, pisane olovkom srca. Za prenošenje dubokih emocija i refleksija koristi jednostavan, ali snažan jezik. Koristeći metafore i simbole na najlepši način pomaže čitaocu da se poveže sa njegovim osećanjima.
Uzdah je kapija u grudima
kad tiho zaškripi
dok snovi izlaze
mirisom tvoje kose
kao maslačak
pod kožu mi donose…
čekam korake
kapi mi
čelo rose
Kad je ritam Đurđevićeve poezije u pitanju lako je primetiti da su mu pesme melodične jer ume da upotrebi, ne uvek strogo formalnu rimu, dodatno ulepšavajući emotivni utisak i dajući prirodni tok njegovim stihovima. Pristupačnost široj publici iz najvećeg razloga je zbog autorove jednostavnosti izraza i nepresušnim emocijama da voli, stremi, ljubi i stvara.
Tvoje misli
su gomila
pisama što mi
vetar sitnim satima
nebom donosio
čekao sam pred vratima
i kad sam znao
da mi nećeš doći …
Sa radoznalošću sam čitao rukopis ove knjige i čitavo vreme autor je bio tu, prisutan, na trenutke magičan, zatečen u silinoj težnji da dotakne nebo, a ono kao da mu se izmicalo, ne da bi ga odbacilo već sačuvalo u odsustvu dobra, a u nekim pesmama nebo mu se spusta u naručje, u zagrljaj gde sreći nema kraja. Pesnik je svestan da kraj ipak postoji, ali on ga premešta na početak i tako u krug slaveći život koji ljubav vrti oko malog prsta i vodi ga kroz nova nadanja.
Već se dižeš oblacima
korake nečujne
srcem brojim
brzim otkucajima
a sjaj
svih zlata sveta
se pretvorio
zaslepiš
da ne umrem
oči sam zatvorio
Ispunjenje Đurđevićevih želja ogledaće se u pristupu njegovim radovima od strane čitalaca i kritike. Preporučujem, ako ste se pomirili sa sobom i postali spremni da se sretnete sa pesnikom i upoznate ga.
