НАУЧИ ДА ХОДАШ У ШТИКЛАМА
Неда Гаврић
О Љубави, онима који се воле, растанцима и љубавној боли – написано је безброј стихова. Тешко је на тако често коришћене теме написати нешто ново, и различити су песнички поступци којима песник може да се послужи. Свакако то је увек ход по склиском терену, са безброј видљивих и невидљивих препрека. Хватајући се у коштац са тим изазовом, пред нама је нови, награђени рукопис, бањалучке поетесе Неде Гаврић, под називом Оно што ниси знала о љубави.
Наслов пете збирке поезије већ упућује читаоца на садржај, кога се песникиња, кроз целу књигу, доследно држи. Свесна свих искушења која је на том поетском путу чекају, ауторка посеже за ”оружјем” Руже (из Сент Егзиперијевог ”Малог принца”), за коју Душко Трифуновић у чувеној песми Бијелог дугмета каже: ”И чиме од свијета да се браниш, као ружа, са два смијешна трна. Или сном”… Неда одлучује да се брани са та два трна, и сном – прво пронађеним, а потом изгубљеним, свесна опасности и нових рана, када се свету разоткрије Љубав, и потом бол. Њен трн-писаљка, и њен изневерени сан, оквир су за разбој на коме она тка своју поетску тканицу. Много је храбрости потребно да се о томе тако отворено проговори. Наизглед лагане, једноставне, свима разумљиве стихове она исписује душом и крвљу. Нема ту песничких бравура, само патња, опипљива, жестока, препознатљива свакоме ко је икада волео. Читаоци ће се лако поистоветити са песникињом, са очекивањима, жељама, разочарењем, издајом. Свако ће наћи бар делић своје боли, очигледан, достигнут једноставни поетским средствима – кратким стихом, разумљивим римама, у којима песникиња потпуно, без зазора, разоткрива своје срце. Нико на те поетске крике неће остати равнодушан. Неће, и не може. Оно што је писано из душе, чисто, искрено, нескривено, наћи ће одјек у сваком читаоцу, и у најтврђем срцу. Неда Гаврић је мајстор да, једноставним средствима, увуче свог читаоца да заједно учествују у песми, у њеном одјеку у души, у поистовећењу, сећањима, успоменама које су универзалне за све који су некада волели, и били изневерени, повређени, остављени… Да их одведе на оно место где престаје бајка…
У овој невеликој збирци, од тридесет три песме, и кратке форме – успешне лирске минијатуре, заузимају значајан део поетског ткања. Песникиња се више пута позива на библијске мотиве – ребро од кога је створена Жена, окреће се сликама из детињства, када је све било решиво, као пад са бицикла, саветима мајке, заштићеном свету породице и огњишта. Посебно бисмо истакли песме: Покућнице; Ниси презимио; Ништа више; Не губи дете у себи (увече поред тебе легне самоћа /и испружи се читавом дужином); Ово није тај свет, мајко; Дешава се, мала; Бдење; Породица. Сваки читалац ће наћи стихове који ће му нарочито прирасти за срце. Издвајамо, као посебно успешну, лирску вињету
РЕБРО
Створена од твог ребра
не знадох.
Да ћеш без њега
лакше ходати
него ја у штиклама.
Оно, што Неда зна да учини са песмом, да последњим стихом замисли читаоца – доказ је њене занатске вештине. Читава збирка је пажљиво вођена, корак по корак, нема насумично изабраних песама, све је једна складна целина, свет љубави, туге и васкрснућа. Песникиња није жртва, већ феникс, који ће се подићи из пепела. После свега преживљеног, живот иде даље, и читаоци ће видети и наћи наду, и веру, да све може да се почне испочетка, (ка)да роди нада, /и искорени ово НИШТА! (Огњишта) Из Покућница, са почетка збике, Неда Гаврић ће храбро искорачити у свет, научивши да хода на штиклама, носећи ову збирку као ожиљак, али и као штит, и орден, да све преживљено може да се преточи у уметност, која свет увек чини лепшим и бољим местом.
Јасна Миленовић
