КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ КАТАРИНЕ КОСТИЋ

Књижевно вече ће се одржати у уторак 1. септембра 2026. године у 20 сати, у просторијама Матице исељеника и Срба у региону, у Београду, ул. Вука Караџића 8, први спрат (угао са Кнез Михаиловом улицом)

На промоцији ће бити представљене две нове књиге ове плодне ауторке – “Књижевна хроника из расејања” и “Куба – путописни времеплов”

Током књижевне вечери ће говорити писац Миодраг Јакшић, председник Матице исељеника и Срба у региону, књижевница Душица Ивановић, писац и сликар Илија Шаула и ауторка Катарина Костић.

КАТАРИНА КОСТИЋ Рођена је 1936. у Шапцу. Завршила је студиј француског језика у Београду. Од 1969. до 1973. је живела у Паризу, где је радила као сарадник енциклопедијског часописа „Алфа“. Године 1973. доселила се у Торонто, где и данас живи. Све до пензије, радила је као новинар у етничким листовима на српском и руском језику. Сарадник је листова који у Канади излазе на српском језику. Објављује своје књижевне радове у српској периодици. Један је од оснивача Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“ у Торонту, а до 2016. године је била и његов активни председник. Члан је УКС. Пише и објављује поезију и прозу и бави се књижевном есејистиком. Песме су јој преведене на енглески, француски,руски, шпански, арапски, румунски, бугарски. Уредник је неколико зборника и антологија и састављач зборника „На таласима речи“ поводом 30. јубилеја Удружења „Десанка Максимовић“. Добитник је више књижевних награда, међу којима се издвајају: • две награде Матице исељеника Србије „Растко Петровић“, 1996 и 1998;

• награда „Петар Кочић“ из Диселдорфа • два признања Академије „Иво Андрић“, од којих је једно за животно дело“ 2012. За заслуге у вишедеценијском раду на очувању српске културне баштине, посебно српског језика и писма, 2008. године је Катарини Костић додељена Златна значка КПЗ. У децембру прошле године је Удружење књижевника Србије наградило Катарину Повељом заживотно дело, а у јануару 2026. Светосавским благодарјем. У Торонту, где живи и ради преко пола века,

Катарина Костић и данас својим радом и личним односом према исељеницима, пре свега онима који се баве књижевним радом, на најбољи начин повезује матицу и расејање. Књижевна хроника из расејања је, како сама истиче, њено завештање Удружењу писаца и људима са којима је сарађивала, чему је посветила највећи део свог креативног живота. Путописни времеплов Куба је искорак ове врсне

књижевнице у за њу сасвим нову форму и, по речима рецензента Радована Калабића, „најзначајнија путописна проза која је о овој земљи написана на српском језику“.

Сви текстови у овој књизи били су раније негде објављени или прочитани, и тај податак је евидентиран испод сваког текста, што указује на полувековно присуство СКП „Десанка Максимовић“, како у књижевности српског расејања, тако и у оној у матици. Ова књига је моје завештање Српско-канадском удружењу писаца „Десанка Максимовић“, чији сам један од оснивача и чији сам била дугогодишњи председник.

У огромном временском распону свог креативног, књижевног и уметничког века, века родољубивих година, Катарина је, попут сопствене иконе, у торонтској културној атмосфери бранила српски језик, бранила српски идентитет. И видимо како је гостила, поред вољене Десанке, Мому Капора, Јанка Вујиновића, Миљурка Вукадиновића, Александра Тишму, Милорада Павића, Мирослава Антића… И видимо како непрестано на трибинама говори о књигама српских писаца из дијаспоре, сликарима, филозофима, чему је понајвише посвећено ово дело (уз десетине и десетине приказа). И видимо како истрајаћа у вечности вољену Десанку, Ивана В. Лалића, Кијука, Душку Арежину, Драгоша Калајића, Перу Пајића, Добрицу Ерића, Радомира Смиљанића…

И видимо њене текстове у српским гласилима у матици, који објашњавају доприносе тих наших писаца у дијаспори, и видимо је као борца како тамо „у туђини“ у односу на велике политичке игре постаје све жешћа, буревеснија и громогласнија.

„Куба – путописни времеплов“ (1977–2023) Катарине Костић су најзначајнија, најпотпунија и књижевно-уметнички најуспелија путописна проза која је на српском језику написана о овој јединственој држави и архипелагу у Северним Карибима. Кубу је Катарина Костић посећивала тридесетак пута у раздобљу од безмало пола века, обилазећи је уздуж и попреко. Из Канаде у којој живи и ствара дуже од пола века, она се изнова и изнова враћала Куби разним поводима и у разним приликама: групно-туристички, као акредитовани новински извештач, али и приватно као знатижељни и креативни истраживач.

Међутим, једна снажна и узвишена мотивација пратила је сва њена путовања у свет који скоро да нема никаквих додирних тачака са поднебљем из кога је пристизала. Ради се, свакако, о Катаринином светоназору, јасно и недвосмислено исказаном у њеним запаженим „Писмима са ћирличним кодом“, али и другим делима. Наиме, у њеном „погледу на свет“ нема места за идеолошку тенденциозност, за вулгарни материјализам, за позу, превртљивост и хладну прорачунатост. Зато су искреност, спонтаност, скромност, солидарност и исконско слављење живота, које је запањила на сваком кораку, учинили да се наша „Источница са запада“ на Куби осећа као код своје куће.