LJUBICA ŽIKIĆ: „CVETNIK“ JE VRATIO SJAJ IMENIMA

„Cvetnik ženskih imena“ Ljubice Žikić je iz više razloga jedinstvena knjiga. U ovom razgovoru Ljubica nam otkriva kako je njena strast prema jeziku, tradiciji i kulturi vodila ka jedinstvenoj knjizi koja povezuje ženska imena sa narodnim običajima, pesmama i mitološkim motivima. Pored toga, govori o tome kako umetnost, muzika i pesma doprinose razumevanju i afirmaciji nacionalnog identiteta, kao i o svojim budućim planovima i novim idejama za dalji rad.

Razgovarala: Neda Gavrić

Šta vas je inspirisalo da se posvetite istraživanju ženskih imena i njihove veze sa narodnom tradicijom, i kako ste došli do ideje za ovu jedinstvenu knjigu?  Koji su bili vaši prvi koraci u istraživanju ove teme?

Za svaki istraživački rad preduslov je da je istraživač pronašao svoje belo, nepopunjeno polje, temu koja je neistražena i koja će mu omogućiti izvesne rezultate. Ja sam tu mogućnost uočila u području jezika, onomastike, preciznije, antroponimije, koja se bavi istraživanjem ličnih imena. Privukla me je tema imenovanja kod našeg naroda, jer sam uočila da se srpski imenoslov razlikuje od imenoslova drugih, pre svega, slovenskih naroda. Uočila sam da su srpska imena  često u skladu sa prirodom, a u izvesnoj disharmoniji sa velikim civilizacijama koje se zadovoljavaju okvirima kalendara. I u tom pogledu,istakli smo svoju posebnost i duhovnost. Nismo se uskladili sa Evropom. Rusi, Poljaci jesu,Grci, takođe. Najčešće mimo kalendara, mi smo svoju decu imenovali imenima koje smo tradicionalno izvodili iz naših najlepših reči, kao šrto su: dragost, milost, radost, rad, život, mir, sloboda, ljubav, po nazivu bilja, cveća i drveća, po nevenu, smilju, bosilju, ruži, jasminu,  po slatkom voću dunje, višnje, jagode, namenjujući svojoj deci, svom potomstvu, sreću, radost, zdravnje, fizičku i dugovnu lepotu.

To saznanje do koga sam došla na početku rada, otvoralo mi je širok prostor iastraživanja.

Koji su to najzahtevniji i najinteresantniji aspekti u procesu prikupljanja i analize imena koja su skoro zaboravljena u srpskoj kulturi?Da li ste imali posebne izazove u sakupljanju podataka ili interpretaciji njihovog značenja?

Bilo je to višegodišnje istraživalje u rečnicima, zbornicima, časopisima, ostaloj lingvističkoj i etnograsfskoj literatuti. Tu je nezaobilazni Rečnik srpskih imena Milice Grković, Srpski rječnik V.S. Karadžića; zatim etnografska literatura, pre svega Veselina Čajkanovića, botanički atlasi, zbirke dela narodne književnosti, i, na kraju, veoma lep i ugodan rad na sakupljanju podartaka u narodnoj muzičkoj pesmi u kojoj je opevana neraskidiva veza  bilja i čoveka, i u kojima se spominju ženska imena izvedena iz naziva bilja.

Naravno da je bilo dilema, posebno u lingvističkom sloju, gde je trebalo vrlo pažljivo razabirati etimologiju imena. Imena Koštana, Borjana, Borika, Tamara, Tamnjanka, Ljubica, Jelika, itd. tražila su dublju analizu, koju sam, nadam se, uspešno prezentovala.Bili su to izazovi koji na kraju pruže veliko zadovoljstvo.

Kako ste povezali ženska imena sanarodnim običajima, pesmama i mitološkim motivima, i kako ove veze doprinose razumevanju ženskog identiteta kroz istoriju?

Pro­ces pre­la­ska fi­to­ni­ma u an­tro­po­ni­me od­vi­jao se pod stro­gom kon­tro­lom šire društvene zajednice.  Sa­mo na­zi­vi naj­lep­šeg, naj­mi­ri­sni­jeg, is­ce­li­telj­skog i hran­lji­vog bi­lja bi­ra­ni su za ime­na novorođenih devojčica i roditelji su pre­ko njih detetu na­me­nji­va­ni le­po­tu, sre­ću, zdra­vlje i du­go­več­nost. Kada pročitate koja je uloga bosiljka u našem životu, uloga dunje, jabuke i smilja u svadbenom obredu, uloga ljubičice i višnje u ljubavnim manipulacijama, uloga drena u očuvanju zdravlja, lepota ružinog cveta, miris jorgovana, jasmina, karanfila, biva jasno da je  ovo najprirodniji način imenovanja, kojim potvrđujemo prirodu i svoj identitet. Sve to ogleda se i u narodnoj lirskoj pesmi i u narodnoj muzici, koje uzdižu devojačku lepotu, ljubavnu čežnju, uvek u okruženju ugodnog prirodnog ambijenta. Primera je bezbroj i ovde izabrani objedinjuju celokupan nacionalni prostor. Nadam se da će muzikolozi prepoznati vrednosti izabranih primera.

Cvet­nik žen­skih ime­na po­ka­zu­je da su žen­ska ime­na po bi­lju op­sta­la, jer su bri­žlji­vo ču­va­na i ne­go­va­na kao deo nacionalnog identiteta. Da­nas ih že­ne no­se, kao što su ih kroz ve­ko­ve pro­ne­le nji­ho­ve pret­hod­ni­ce i svo­jom smer­no­šću i le­po­tom iz­di­gle iz­nad pro­la­zno­sti i po­mod­no­sti sva­ke vr­ste.

Koje od imena koja ste istraživali smatrate da su najviše okružena simbolizmom ili mitskim značenjem, i zašto? Da li postoje imena koja su posebno značajna za određene običaje ili vremenske periode?

Najveći brojovih antroponima potiče iz najstarijih vremena i izvedena su iz slovenske osnove naziva bilja koje je okruživalo tadašnjeg čoveka. Izdvojila bih ime Smiljana, koje je izvedeno iz naziva biljke smilje, koje se ne ističe naročitom lepotom, ali se nameće svojim snažnim neobičnim mirisom i žbunastim rastom. To je zajedno sa bosiljem i koviljem omiljeno devojačko cveće opevano u mnogobrojnim pesmama. Smilje ima zaštitnu moć i zato najvažniju ulogu u svadbenom obredu; mlada nosi kapu od smilja i bosiljka, smiljevac, da je zaštiti od uroka dok ne zatrudni. A zvukovna strana ovog imena je blagozvučna i neodoljiva, baš kao i ime Nenenai Kalina. Jednostavno, čujete divnu melodiju. Da ne govorim o ulozi bosiljka u našim životima.

Nasuprot bilja koje je zauzelo značajno mesto u našoj paganskoj religiji i zadržalo to mesto i u novoj, stoji ukrasno i mirišljavo cveće i drveće koje je kod nas stiglo u vreme turskih osvajanja: kadifa, karanfil, jasmin, jorgovan, iz čijih naziva su izvedena ženska imena. Međutim, to bilje nije ušlo u naše običajne manifestacije, ali su postala vrlo popularna imena Jasmina, Karanfila, Jorgovanka, posebno u našim južnim krajevima.

 Kako ste struktuirali knjigu da bi bila pristupačna i za široku publiku, a da istovremeno zadrži akademski kredibilitet? Koji su vam bili prioriteti u oblikovanju sadržaja?

 Knjiga ima strukturu rečnika, azbučnim redom  predstavljeno je 70-ak prikaza, manjih studija koje se mogu čitati odelito, ali je u isti mah i monolitna celina sa jedinstvenom niti izlaganja , sa oko trista imena formiranih prema nazivu određene biljke.Čitalac prati jezičku analizu imena, njegovo značenje i simboliku, zatim, botaničko određenje biljke, lekovitost bilja,  uloga biljnog sveta u našoj narodnoj i u novoj religiji, zatim slede primeri narodne lirske pesme koja opevava lepotu biranog biljnog sveta sa kojom je povezana ženska lepota, i, na kraju, notni zapisi pesama vezanih za ovu temu. Takav multidisciplinarni pristup iziskivao je dugotrajan i odgovoran rad, što je ovu knjigu učinilo jedinstvenom i vrednom. Kritički osvrti su vrlo pozitivni i svrstali su je u red retkih knjiga iz onomastičke oblasti, ali i od značaja i interesa za širu kulturnu javnost.

 Da li ste dobili neke posebne povratne reakcije čitalaca  koje su vas posebno nadahnule?

Cvetnik je izazvao veliko interesovanje te 1998. godine, a zapaženo je i ovo drugo, dopunjeno izdanje. Mislim da je odigrao svoju ulogu koju sam mu  kao autor namenila: da utiče na promišljanje o imenovanju novorođenog deteta, jer je ime prvi poklon koji darujemo svome detetu kojim ga uvodimo u širu društvenu zajednicu,  i zato treba da bude skladno, blagozvučno, da ima značenje, a ne da je pomodno i da samo zvoni.

Latini su rekli: Ime je sudbuna, treba to ispoštovati. Cvetnik je vratio sjaj imenima: Bišnja, Dunja, Bosiljka, Koviljka, Drenka, Ružica, Kalina, Ljubica, Šumadinka, Rastka, Gorana, Ljiljana, Jelka, Smiljana, Nevena. To su imena koja su kroz vekove pronosile naše prethodnice, a koja i sada zrače osećanjem da smo deo svekolike prirode i da priroda ovim imenima sama sebe imenuje.

 Na koji način vaša knjiga doprinosi očuvanju i prepoznavanju kulturne baštine koja je dugo bila zanemarena ili zaboravljena?

Kada je Cvetnik objavljen bilo je glasova koji nisu razumeli ulogu predstavljene etnografske građe. Zapravo, nisu poznavali naš narodni istinski život u kome su obredi i običaji imali značajnu ulogu. Ova knjiga ukazuje da su na­ši pre­ci iz­gra­di­li od­nos pre­ma bi­lju još u svo­joj pra­po­stoj­bi­ni, ka­da je na­stao kult bi­lja, je­dan od naj­lep­ših kul­to­va na­še sta­re re­li­gi­je, ko­ji je sa­ču­vao svo­ju sna­gu, le­po­tu i au­ten­tič­nost do da­na­šnjih da­na. Ovo na­sle­đe po­ka­zu­je  du­hov­no­st ko­ja je pro­is­ti­ca­la iz na­ro­či­tog po­i­ma­nja tra­va, cve­ća, dr­ve­ća, i sve­ko­li­kog uva­ža­va­nja pri­ro­de. Manipulacija biljem nije puko praznoverje, ono pokazuje borbu za opstanak zajednice, čuvanje zdravlja i namenjivanje sreće u krugu porodice. To je izgrađena jedinstvena emotivnost, koja se kasnije ugradila u našu pravoslavnu veru. Mnogo šta radimo u vreme verskih praznika, a da nismo svesni da je to deo paganske tradicije. Veselin Čajkanović je etnografsku građu sakupio i izdao knjige neprocenjive vrednosti. Jer, ako ne poznate svoju vlastitu baštinu, onda ne znate ko ste i odakle ste.

 Koliko smatrate da su umetnost, pesma i muzika veoma važni za razumevanje i sačuvanje kulturnog identiteta kroz imena? 

 Svaki narod se ogleda u svojoj umetnosti, bilo da je narodna i umetnička. Kroz nju se vidi istorijski hod našeg naroda. Vuk S. Karadžić nas je narodnom pesmom, kako lirskom tako i epskom, uveo među napredne evropske narode. Gete je ostao zadivljen pred estetskim vrednostima pesme o Banović Strahinji. Imamo velike pisce koji su prevođeni i čitani u svetu, koji na visok umetnilki način predstavljaju naš identitet. Oko nas je mnogo šunda, potrebna je opreznost i borba nepresrana za izvorne vrednosti, a ne povlačenje i popuštanje, kako najčešće činimo. Navela bih primer grčkog odnosa prema nacionalnom i tradicionalnom: na svakom mestu je prisutna samo grčka muzika, na plaži, restoranima, na brodu, večernjim manifestacijama. Vi na svakom mestu znate da ste u Grčkoj. A šta je sa nama?

Kakvi su vaši budući planovi , da li imate neke nove ideje za dalje istraživanje ili projekte?

Pomišljala sam da dopunim ovaj ženski biljni imenoslov sa muškim imenima, ali se to do sada nije dogodilo. Više me zaokupljaju čisto umetničke teme kojima se bavim u poeziji i prozi. Uskoro bi mogla da ugleda svetlost dana nova zbirka pesama. Pišem putopise i to me veoma ispunjava, kao i sama putovanja na meni draga mesta.