„Цветник женских имена“ Љубице Жикић је из више разлога јединствена књига. У овом разговору Љубица нам открива како је њена страст према језику, традицији и култури водила ка јединственој књизи која повезује женска имена са народним обичајима, песмама и митолошким мотивима. Поред тога, говори о томе како уметност, музика и песма доприносе разумевању и афирмацији националног идентитета, као и о својим будућим плановима и новим идејама за даљи рад.
Разговарала: Неда Гаврић
Шта вас је инспирисало да се посветите истраживању женских имена и њихове везе са народном традицијом, и како сте дошли до идеје за ову јединствену књигу? Који су били ваши први кораци у истраживању ове теме?
За сваки истраживачки рад предуслов је да је истраживач пронашао своје бело, непопуњено поље, тему која је неистражена и која ће му омогућити извесне резултате. Ја сам ту могућност уочила у подручју језика, ономастике, прецизније, антропонимије, која се бави истраживањем личних имена. Привукла ме је тема именовања код нашег народа, јер сам уочила да се српски именослов разликује од именослова других, пре свега, словенских народа. Уочила сам да су српска имена често у складу са природом, а у извесној дисхармонији са великим цивилизацијама које се задовољавају оквирима календара. И у том погледу,истакли смо своју посебност и духовност. Нисмо се ускладили са Европом. Руси, Пољаци јесу,Грци, такође. Најчешће мимо календара, ми смо своју децу именовали именима које смо традиционално изводили из наших најлепших речи, као шрто су: драгост, милост, радост, рад, живот, мир, слобода, љубав, по називу биља, цвећа и дрвећа, по невену, смиљу, босиљу, ружи, јасмину, по слатком воћу дуње, вишње, јагоде, намењујући својој деци, свом потомству, срећу, радост, здравње, физичку и дуговну лепоту.
То сазнање до кога сам дошла на почетку рада, отворало ми је широк простор иастраживања.
Који су то најзахтевнији и најинтересантнији аспекти у процесу прикупљања и анализе имена која су скоро заборављена у српској култури?Да ли сте имали посебне изазове у сакупљању података или интерпретацији њиховог значења?
Лична имена представљају значајан део лексичког блага, у себи носе печат историје, традиције, обичаја, религије, културних утицаја и веза, народне психологије и филозофије. То је претпостављало истраживање из различитих научних дисциплина које ће са свог аспекта сагледавати тематику именовања. Пошто сам се усмерила према „женском биљном именослову“, делу нашег ономастикона који означава женска имена изведена из фитонима, значило је изучавање из подручја лингвустике, ботанике, етнологије, музике и књижевности.
Било је то вишегодишње истраживаље у речницима, зборницима, часописима, осталој лингвистичкој и етнограсфској литератути. Ту је незаобилазни Речник српских имена Милице Грковић, Српски рјечник В.С. Караџића; затим етнографска литература, пре свега Веселина Чајкановића, ботанички атласи, збирке дела народне књижевности, и, на крају, веома леп и угодан рад на сакупљању подартака у народној музичкој песми у којој је опевана нераскидива веза биља и човека, и у којима се спомињу женска имена изведена из назива биља.
Наравно да је било дилема, посебно у лингвистичком слоју, где је требало врло пажљиво разабирати етимологију имена. Имена Коштана, Борјана, Борика, Тамара, Тамњанка, Љубица, Јелика, итд. тражила су дубљу анализу, коју сам, надам се, успешно презентовала.Били су то изазови који на крају пруже велико задовољство.
Како сте повезали женска имена санародним обичајима, песмама и митолошким мотивима, и како ове везе доприносе разумевању женског идентитета кроз историју?
Процес преласка фитонима у антропониме одвијао се под строгом контролом шире друштвене заједнице. Само називи најлепшег, најмириснијег, исцелитељског и хранљивог биља бирани су за имена новорођених девојчица и родитељи су преко њих детету намењивани лепоту, срећу, здравље и дуговечност. Када прочитате која је улога босиљка у нашем животу, улога дуње, јабуке и смиља у свадбеном обреду, улога љубичице и вишње у љубавним манипулацијама, улога дрена у очувању здравља, лепота ружиног цвета, мирис јоргована, јасмина, каранфила, бива јасно да је ово најприроднији начин именовања, којим потврђујемо природу и свој идентитет. Све то огледа се и у народној лирској песми и у народној музици, које уздижу девојачку лепоту, љубавну чежњу, увек у окружењу угодног природног амбијента. Примера је безброј и овде изабрани обједињују целокупан национални простор. Надам се да ће музиколози препознати вредности изабраних примера.
Цветник женских имена показује да су женска имена по биљу опстала, јер су брижљиво чувана и негована као део националног идентитета. Данас их жене носе, као што су их кроз векове пронеле њихове претходнице и својом смерношћу и лепотом издигле изнад пролазности и помодности сваке врсте.
Које од имена која сте истраживали сматрате да су највише окружена симболизмом или митским значењем, и зашто? Да ли постоје имена која су посебно значајна за одређене обичаје или временске периоде?
Највећи бројових антропонима потиче из најстаријих времена и изведена су из словенске основе назива биља које је окруживало тадашњег човека. Издвојила бих име Смиљана, које је изведено из назива биљке смиље, које се не истиче нарочитом лепотом, али се намеће својим снажним необичним мирисом и жбунастим растом. То је заједно са босиљем и ковиљем омиљено девојачко цвеће опевано у многобројним песмама. Смиље има заштитну моћ и зато најважнију улогу у свадбеном обреду; млада носи капу од смиља и босиљка, смиљевац, да је заштити од урока док не затрудни. А звуковна страна овог имена је благозвучна и неодољива, баш као и име Нененаи Калина. Једноставно, чујете дивну мелодију. Да не говорим о улози босиљка у нашим животима.
Насупрот биља које је заузело значајно место у нашој паганској религији и задржало то место и у новој, стоји украсно и миришљаво цвеће и дрвеће које је код нас стигло у време турских освајања: кадифа, каранфил, јасмин, јоргован, из чијих назива су изведена женска имена. Међутим, то биље није ушло у наше обичајне манифестације, али су постала врло популарна имена Јасмина, Каранфила, Јоргованка, посебно у нашим јужним крајевима.
Како сте структуирали књигу да би била приступачна и за широку публику, а да истовремено задржи академски кредибилитет? Који су вам били приоритети у обликовању садржаја?
Књига има структуру речника, азбучним редом представљено је 70-ак приказа, мањих студија које се могу читати оделито, али је у исти мах и монолитна целина са јединственом нити излагања , са око триста имена формираних према називу одређене биљке.Читалац прати језичку анализу имена, његово значење и симболику, затим, ботаничко одређење биљке, лековитост биља, улога биљног света у нашој народној и у новој религији, затим следе примери народне лирске песме која опевава лепоту бираног биљног света са којом је повезана женска лепота, и, на крају, нотни записи песама везаних за ову тему. Такав мултидисциплинарни приступ изискивао је дуготрајан и одговоран рад, што је ову књигу учинило јединственом и вредном. Критички осврти су врло позитивни и сврстали су је у ред ретких књига из ономастичке области, али и од значаја и интереса за ширу културну јавност.
Да ли сте добили неке посебне повратне реакције читалаца које су вас посебно надахнуле?
Цветник је изазвао велико интересовање те 1998. године, а запажено је и ово друго, допуњено издање. Мислим да је одиграо своју улогу коју сам му као аутор наменила: да утиче на промишљање о именовању новорођеног детета, јер је име први поклон који дарујемо своме детету којим га уводимо у ширу друштвену заједницу, и зато треба да буде складно, благозвучно, да има значење, а не да је помодно и да само звони.
Латини су рекли: Име је судбуна, треба то испоштовати. Цветник је вратио сјај именима: Бишња, Дуња, Босиљка, Ковиљка, Дренка, Ружица, Калина, Љубица, Шумадинка, Растка, Горана, Љиљана, Јелка, Смиљана, Невена. То су имена која су кроз векове проносиле наше претходнице, а која и сада зраче осећањем да смо део свеколике природе и да природа овим именима сама себе именује.
На који начин ваша књига доприноси очувању и препознавању културне баштине која је дуго била занемарена или заборављена?
Када је Цветник објављен било је гласова који нису разумели улогу представљене етнографске грађе. Заправо, нису познавали наш народни истински живот у коме су обреди и обичаји имали значајну улогу. Ова књига указује да су наши преци изградили однос према биљу још у својој прапостојбини, када је настао култ биља, један од најлепших култова наше старе религије, који је сачувао своју снагу, лепоту и аутентичност до данашњих дана. Ово наслеђе показује духовност која је проистицала из нарочитог поимања трава, цвећа, дрвећа, и свеколиког уважавања природе. Манипулација биљем није пуко празноверје, оно показује борбу за опстанак заједнице, чување здравља и намењивање среће у кругу породице. То је изграђена јединствена емотивност, која се касније уградила у нашу православну веру. Много шта радимо у време верских празника, а да нисмо свесни да је то део паганске традиције. Веселин Чајкановић је етнографску грађу сакупио и издао књиге непроцењиве вредности. Јер, ако не познате своју властиту баштину, онда не знате ко сте и одакле сте.
Колико сматрате да су уметност, песма и музика веома важни за разумевање и сачување културног идентитета кроз имена?
Сваки народ се огледа у својој уметности, било да је народна и уметничка. Кроз њу се види историјски ход нашег народа. Вук С. Караџић нас је народном песмом, како лирском тако и епском, увео међу напредне европске народе. Гете је остао задивљен пред естетским вредностима песме о Бановић Страхињи. Имамо велике писце који су превођени и читани у свету, који на висок уметнилки начин представљају наш идентитет. Око нас је много шунда, потребна је опрезност и борба непресрана за изворне вредности, а не повлачење и попуштање, како најчешће чинимо. Навела бих пример грчког односа према националном и традиционалном: на сваком месту је присутна само грчка музика, на плажи, ресторанима, на броду, вечерњим манифестацијама. Ви на сваком месту знате да сте у Грчкој. А шта је са нама?
Какви су ваши будући планови , да ли имате неке нове идеје за даље истраживање или пројекте?
Помишљала сам да допуним овај женски биљни именослов са мушким именима, али се то до сада није догодило. Више ме заокупљају чисто уметничке теме којима се бавим у поезији и прози. Ускоро би могла да угледа светлост дана нова збирка песама. Пишем путописе и то ме веома испуњава, као и сама путовања на мени драга места.
