ЉУБИЦА ЖИКИЋ: СТАРИ И НОВИ ЗАВИЧАЈ

Поводом отварања изложбе КОЛИЈЕВКА СЈЕЋАЊА, у организацији Удружења Срба из Хрватске Никола Тесла

Све што је рођено има завичај, мјесто гдје га је колијевка заљуљала и гдје је утиснут неизбрисив печат припадања. Имају га и  птице и цвијеће, пјесме испјеване и слике насликане!

Завичај је груда земље на којој смо рођени, крштени. по којој смо сијали, садили, под ноктима је носили, на којој смо стајали док смо крстили, вјенчавали и сахрањивали. Завичај није само дједовина, већ небо и звијезде, зрак, ријеке и ливаде. Оно што се не може понијети, нити заборавити. Има људи који свој вијек проживе под кровом предака, на својој земљи  и ту у миру склопе очи; а има и оних који свој живот дијеле на вријеме  када су живјели у завичају и вријеме тражења новог завичаја. Попут Срба рођених у Хрватској и Босни и Херцеговини, који су у посљедњем грађанском рату војном акцијома хрватске војске  протерани са своје земље, зато што су српске нације и православне вјере. Пола милиона људи нашло се на путевима и друмовима матице Србије и широм свијета од Аљасне до Сиднеја.

Ходајучи градовима широм свијета – у зеницама им пребивају врхови Папука, Петрове горе, Мале и Велике Капеле, Динаре, Козаре..

Поред туђих мора и ријека, у ушима им шуме таласи Зрмање, Купе, Коране, Глине и Дрине. У усрима им укус смокава и маслина, шљивовице и печеног кестена.

Сваки прогнаник зна да није лако са изгубљеним завичајем! С напуштеним кућама, празним црквама, зараслим стазама, необраним шљивама, пјесмама непјеваним. Док тешко зарађују нови завичај, мјесечаре и дане по завичају.

Тема изгубљеног завичаја прерасла је у тему број један у српском свакодневном и у умјетничком животу. У матици Србији и  на свим мјестима на којима су се настанили прогнани Срби, организују се завичајна удружења која носе имена завичајних великана и негујеу љубав према народу, вјери, језику, културном наслијеђу.

Крагујевачко Удружење Срба из Хрватске, названо је по нашој највећој свјетлости, Николи Тесли. Удружење организује дружења и забаве, књижевне вечери и трибине, изложбе ликовних радова и рукотворина, смотре пјесама и игара Крајине и Шумадије, настојећи да се повежу нити старог и новог завичаја.

 Удружење Срба из Хрватске Никола Тесла из Крагујевца, организовало је изложбу  ликовних радова и скулптура у Народној библиотеци Вук Караџић, под насловом Колијевка сјећања, обиљежавајући тако 25 година од прогона Срба из Републике Хрватске. Изложба је окупила 40-ак сликара и вајара, рођених у Крајини и Шумадији који су бојом, дрветом, свилом и каменом изразили умјетнички однос према завичајуј.  Изложба одише снажном умјетничком инспирацијом, стваралачком слободом, ослобођена такмичења и надметања.

Осјети се ту бол и патња српског народа из Крајине, који плаћа високу цијену свога опстанка. У свему томе, није нестала нада у бољи свијет, већ она искри из чињенице да смо, пролазећи кроз разорни пламен војних акција  Бљесак и Олуја(1995) сачували своју животну и стваралачку снагу. Тај непребол и неопрост постао је инспирација умјетника, који су у српску умјетност унијели географски простоп Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Босанске Крајине, Шумадије. Тако је национални стваралачки израз постао богатији тематски и у изразу. Сликајући родне предјеле, надјачава се нанијето зло неисцрпним нијансама боја, што ће надживјети наше прогонитеље.

Простор умјетности и културе остаје простор на коме се боље разумијемо са другима, где човјек постаје бољи и племенитији, простор гдје има више љубави, саосјећања, слободе и правде. Стваралачким духом, ова излиожба учи људе око себе да се не одустаје и посустаје, да се завичај не даје, нити продаје. Само у умјетности прелазе се постављене границе без пасоша и страха, мјесечари се и дани по завичају док се душа не задовољи и испуни.

Тешко ратно вријеме нам је разбистрио поглед према савременим догађајима и према историји. Људи су боље погледали и видјели да прогнаник има нормално људско лице и да се свако од њих могао наћи на том мјесту. Из тог сазнања потекла је солидарност,  дубоко људско и братско разумјевање међу њудима.

Од свог оснивања 2013. године, Удружење Никола Тесла баш у том разумјевању и повезивању међу људима и предјелима види смисао свога постојања и дјеловања. Нека и ово обиљежавање двадесетпете годишњице прогона крајишких Срба из завичаја, остави трагове љубави у нашим срцима.

Да љубав надмаши непребол и неопрост.

проф. Љубица Жикић